Inicijator održavanja specijalne sednice ovog saveta, posvećene razmatranju situacije u Siriji i Alepu, bila je Velika Britanija, koja je podnela zahtev, u ime grupe zemalja u kojoj su Italija, Nemačka, Francuska, Jordan, Kuvajt, Maroko, Turska, Sjedinjene Američke Države, Katar i Saudijska Arabija.
Rezoluciju su podržale 33 države, među kojima 16 aktuelnih članica Saveta za ljudska prava UN, što zahteva procedura, kao i 17 zemalja-posmatrača: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Island, Irska, Italija, Letonija, Luksemburg, Norveška, Rumunija, Španija, Švedska i Turska.
Rusija nije bila saglasna s nacrtom rezolucije koji je predstavljen u četvrtak, zbog čega je predložila da se u njega unese niz izmena. Moskva smatra da je održavanje specijalne sednice Saveta za ljudska prava UN o Alepu apsolutno neumesno.
Savet je pozvao da se pod hitno prekinu borbena dejstva u Siriji i zatražio da se omogući pristup humanitarnoj pomoći UN u opkoljene oblasti, navedeno je u rezoluciji.
Od sirijskih vlasti i njihovih saveznika zatraženo je hitno obustavljanje vojnih letova i vazdušnih napada na Alep, navedeno je u dokumentu.
Osuđeno je i nasilje terorističkih organizacija DAEŠ i Nusra front nad civilima.
Savet je u rezoluciji pozvao Komisiju UN za Siriju da sprovede nezavisnu istragu o događajima u Alepu i da pozove na odgovornost krivce za narušavanje međunarodnog prava.
Rezolucije ovog saveta nisu obavezujuće, za razliku od rezolucija Saveta bezbednosti UN.
