Ovonedeljna runda tehničkog dijaloga između Beograda i Prištine u Briselu nije donela konkretne pomake. Ipak, u srpskom pregovaračkom timu zaključili su da je pozitivno što je i u ovakvim okolnostima dijalog nastavljen. Da li ima smisla voditi pregovore u kojima očigledno nema pomaka, da li je vreme za promenu strategije Srbije?
Predsednik odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije Milovan Drecun smatra da je apsolutno neophodno resetovanje procesa normalizacije odnosa. Resetovanje je potrebno pre svega zato što Priština stagnaciju pregovora koristi da bi radila u svoju korist, kaže Drecun.
„Priština očigledno ne želi napredak u procesu normalizacije odnosa. Čak taj proces vraća unazad. S druge strane zabrinjava to što vidimo da Evropska unija polako napušta nepristrasan stav i počinje da se svrstava na jednu stranu, tako što Poglavlje 35 i prelazna merila počinje da koristi kao instrumente kojima vrši pritisak na Beograd, za davanje ustupaka Prištini“, kaže Drecun.
Upitan da li to znači da je Srbiji potrebna potpuno nova strategija, jer ne samo da pregovori stoje u mestu već deluje da smo na samom početku, Drecun kaže da je strategija Srbije ipak prihvatljiva i da moramo da budemo uporni.
„Naša strategija je konstruktivna, sa jasno definisanim ciljevima. Mi smo dokazali da smo posvećeni normalizaciji odnosa, ali i da smo spremni na kompromis. Nažalost, s druge strane nemamo takvo ponašanje, nemamo spremnost na kompromis. Čak i tamo gde je kompromis postignut, u fazi realizacije pokušavaju da to izvrdaju. Resetovanje procesa je neophodno, ali za to najveću odgovornost treba da ponesu Priština i Brisel“, smatra Drecun.
Čini se da su pravila igre oko Poglavlja 35 Srbiji potpuno nepoznata, Evropska komisija pred nas stavlja nove uslove bez bilo kakvih konsultacija. I sagovornik Sputnjika smatra da je trenutno najveći kamen spoticanja to što, iako su pregovori počeli, Brisel konstantno nameće nova rešenja. Očigledno neko, verovatno iz moćne članice Evropske unije ili birokratije u Briselu, nameće nekakva prelazna merila o kojima se ranije uopšte nije razgovaralo, kaže predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju.
„Nameću se pravila za koja se zna da ih srpska strana neće prihvatiti, u kojima čak Edita Tahiri piše šta treba da budu prelazna merila i na osnovu stavova albanske strane će se sada ocenjivati da li mi napredujemo u Poglavlju 35. Dakle, ako nema napretka, mora jasno i glasno da se kaže ko je kriv za to. Očigledno je kompletna krivica na Prištini. Ne može Beograd da se kažnjava zato što Priština neće da se napreduje u procesu već ga vraća unazad. Loptica se očigledno ponovo prebacuje na ovu stranu“, kaže Drecun.
On rešenje problema vidi u predlogu da Beograd ubuduće radi na dva koloseka. S jedne strane, da ne prihvata rešenja bez obzira koliko ona budu kruto definisana u Poglavlju 35, čak i po ceni da ne bude ocenjen napredak u pregovaračkom procesu.
„Nećemo prihvatati rešenja koja se direktno suprotstavljaju našim vitalnim državnim interesima, interesima našeg naroda na Kosovu i Metohiji. S druge strane, kod zvaničnika Evropske unije treba stalno insistirati da se objektivno razgovara o Poglavlju 35 i da se ocene koje se iznose zasnivaju na činjenicama, a ne na izmišljenim informacijama koje dostavlja prištinska strana“, predlaže sagovornik Sputnjika.
