Kad se Republikanski kandidat Donald Tramp i kandidatkinja Demokratske partije Hilari Klinton ne rukuju ni na početku ni na kraju predizborne debate u Las Vegasu i kad su Rusija i njen predsednik Vladimir Putin tema i te i ostalih debata i konvencija, onda je to donekle i razumljivo jer su Rusija i Amerika supersile i sve vezano za ove dve države je važno.
Međutim, izborni štab Donalda Trampa demantovao je nedavno intervju za srpske medije jer je u interpretaciji američkih medija negativno konotiran. Ubrzo stiže i vest da bivše američke diplomate, akademici i aktivisti pozivaju tog istog Trampa da se ogradi od podrške lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja.
Kad na to dodamo i grupu građana u Sarajevu koja posredstvom društvenih mreža poziva sugrađane da im se pridruže na skupu podrške Hilari Klinton, onda je pitanje utiču li stvarno prilike i političari iz Srbije i sa Balkana bar na delove glasača i njihovo opredeljenje na izborima u novembru ove godine, ili je sve to medijska ujdurma koja suštinski nikako ne utiče na opredeljenje Amerikanaca.
Hoću i ja deo (medijske) pažnje
Prema mišljenju novinara i pasioniranog pratioca američke politike i predsedničkih izbora Denisa Kolundžije, male zemlje i male nacije na američke izbore, i uopšte kao tema za izbore u predsedničkoj kampanji, mogu da utiču onoliko koliko ugrožavaju neke interese Amerike.
Nebitno je, precizira Kolundžija za Sputnjik, kolika je zemlja i kolika je nacija, ali ako pravi neke probleme ili je problematična, onda može da bude tema u kampanji.
„Mislim da svi ostali pokušavaju da se očešu o taj neki medijski cirkus koji već dugo traje“, dodaje Kolundžija. U to on ubraja i pokušaje da se pojedini dopadnu kandidatu za kojeg se očekuje da će pobediti u novembru.
Što se pak apela Donaldu Trampu za odricanje o podrške Vojislava Šešelja tiče, Kolundžija smatra da se koristi prevelika artiljerija nesrazmerna uticaju koji možda srpski birači, odnosno Amerikanci srpskog porekla, imaju u Americi.
„To bi onda trebalo da se radi na neki drugačiji način. Više efekta može da dâ terenski rad i komunikacija, nego da se u javnosti Tramp odriče od čoveka koji je opozicija u Srbiji, sa svojim poznatim stavovima. Samim Amerikancima to ništa ne znači. Koji Amerikanac zna ko je Šešelj, jedva znaju za svoje političare“, precizira Kolundžija.
Mesto rođenja novog svetskog poretka
S druge strane, diplomata Vladislav Jovanović ističe da treba poći od činjenice da se američka politika grubih povreda međunarodnog prava i povelje UN i intervencionizma kao ubojitog oružja novog svetskog poretka prvi put pojavila i identifikovala sa krizom u Jugoslaviji.
„Zbog toga postoji izvesna osetljivost, da ne kažem očekivanje pojedinih naroda ili država koje su imale koristi od takve intervencionističke politike ili koji su od nje stradali. Sad se to vraća kao bumerang na američku političku izbornu scenu. Čini se, zbog slike toga u uveličavajućem ogledalu, kao da Balkan i događaji na Balkanu imaju neki značajniji povratni uticaj na izborni proces u samoj Americi“, dodaje Jovanović za Sputnjik.
To, razume se, pojašnjava dalje on, nije tačno jer je balkanski region jedan od najudaljenijih i najbeznačajnijih regiona za Ameriku, odnosno za američke birače. Na to su, dodaje, više osetljivi neki američki mediji nego sama izborna baza jer mnogi od njih i ne znaju gde se geografski nalazi ceo Balkan, a kamoli Srbija.
„Međutim, američki mediji koji su bili saučesnici u toj negativnoj američkoj politici osećaju se pomalo krivim a neće da priznaju krivicu, ali odgovorni da reaguju na sve što dolazi iz ovog regiona, a što bi moglo eventualno da škodi interesima politike koja je formirana krajem prošlog i početkom ovog veka“, zaključuje Jovanović.
