Snimak je objavio konzervativni aktivista Džejms O’Kif, a na njemu se vidi kako Krimer i drugi koji su radili na promociji Klintonove, diskutuju o načinu na koji bi mogli da izazovu nasilje na skupovima republikanskog kandidata, prenosi Si-En-En.
O’Kif je na čelu organizacije „Prodžekt veritas ekšen“, koja je ranije optuživana da montira snimke kako bi iznela lažne optužbe protiv ljudi ili organizacija.
„Ne želim da postanem neko ko će skretati pažnju sa važnog zadatka izbora Hilari Klinton i pobede nad Donaldom Trampom na predstojećim izborima“, rekao je Krimer obrazlažući ostavku.
Krimer je pomagao Demokratskom nacionalnom komitetu u kampanji Klintonove radeći za „Demokrasi partners“ (Partneri za demokratiju), liberalnu konsultantsku firmu.
On je je naveo da su, „nasuprot nečuvenim tvrdnjama ozloglašenog desničarskog blogera Džejmsa O’Kifa, on i njegova organizacija uvek držali do najviših standarda radeći za Demokratski nacionalni komitet“ i demantovao da se bilo koji od planova u „hipotetičnim razgovorima“ koji su snimljeni ikada dogodio.
„Žao nam je zbog neprofesionalnih i neobazrivih hipotetičkih razgovora lokalnog saradnika naše firme koji su uhvaćeni skrivenim kamerama. On više ne radi sa nama“, rekao je Krimer.
Na snimku se vidi kako Skot Foval, direktor organizacije Ujedinjeni Amerikanci za promene, koja ima ugovor sa „Demokrasi partners“, kaže da je lako „navesti neke od ovih (republikanca) da se iznerviraju“, tako što će se recimo pojaviti na njihovom skupu u majici sa natpisom „planirano roditeljstvo“ ili „Tramp je nacista“ i navesti ih da te „udare“.
Planovi izneti u ovim razgovorima ne samo da nikad nisu sprovedeni, već oni i ne odražavaju vrednosti organizacije „Demokrasi partners“, naveo je Krimer.
Zvanični tim zadužen za kampanju Klintonove je demantovao da je bilo kad slao lažne učesnike ili podsticao nasilje na predizbornim skupovima Donalda Trampa.
I O’Kif i Krimer su u prošlosti bili u sukobu sa zakonom.
O’Kif je 2010. godine vlastima priznao da je upao u kancelariju demokratske senatorke Meri Landriju i neovlašćeno rukovao njenim telefonom, a 2013. je morao da plati 100.000 dolara da bi se nagodio u slučaju gde je optužen da je tražio savet od jedne organizacije kako da osnuje javnu kuću i izbegne poreze.
Krimer je 2005. priznao poreski prekršaj i bankarsku prevaru u iznosu od 2,5 miliona dolara tokom devedesetih.