„Srbija je po mnogim pitanjima veoma bliska sa EU, ali po pitanju Rusije postoje razlike“, rekao je Makalister za Tanjug.
On je podsetio na činjenicu da Poglavlje 31 u okviru pristupnih pregovora predviđa da svaka zemlja koja želi da postane članica mora, korak po korak, da harmonizuje spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU.
„Srbija je do sada imala visok stepen harmonizacije sa politikom EU. Posebno bih pohvalio srpski doprinos u vojnim misijama EU“, rekao je Makalister.
Ipak, podsetio je, Rusija je aneksijom Krima masivno prekršila međunarodno pravo, na šta je EU imala odgovor, ali se Srbija nije pridružila mehanizmu sankcija, što Brisel mora da prihvati.
„Poštujem odluku Srbije, ali ona mora da zna da je EU jedinstvena“, naglasio je Makalister.
On je izrazio uverenje da srpsko-ruski odnosi mogu biti most da se ponovo dođe do boljih odnosa EU i Moskve.
Zapad očekuje od Rusije da bude svesna svoje odgovornosti u Siriji, „gde smo suočeni sa najvećom humanitarnom tragedijom od Drugog svetskog rata“ i da, u skladu s tim, doprinese zaustavljanju masakra nedužnog stanovništva, istakao je Makalister.
„Mi smo zbog toga stalno spremni na dijalog sa Rusijom, ali uz poštovanje međunarodnih vrednosti“, kazao je on.
Makalister je izrazio nadu da će EU poći za rukom da i po tom pitanju dođe do harmonizacije politike.
