Dana 30. septembra bila je godišnjica početka protivterorističke operacije ruske avijacije u Siriji. Ova operacija i uspesi koji su postignuti su dokaz da međunarodni terorizam može biti poražen samo zajedničkim naporima. Kako ocenjujete stav Rusije o rešenju sirijske krize i postizanju mira u zemlji?
— Oduvek smo verovali i znali da će Rusija biti sa nama, da će nas podržavati i zauzeti stav koji će biti u skladu sa njenim nacionalnim interesima i nacionalnim interesima Sirije. Naši odnosi su se razvijali decenijama i nastaviće da se razvijaju. Rusija je uvek stajala na stranu potlačenih, onih kojima je pretila agresija, i to pokazuje da autoritet koji Rusija ima na međunarodnoj sceni ne može biti doveden u pitanje, a interesi Rusije ne smeju se ignorisati. Verujemo Rusiji u apsolutno svim pitanjima, vidimo da ministar spoljnih poslova Rusije, gospodin Lavrov, štiti interese Sirije kao što štiti interese svoje zemlje. Predsednik Rusije štiti Siriju kao da štiti svoju sopstvenu zemlju. Naše prijateljstvo i borbeno bratstvo spojeni su krvlju naših branitelja koji su pali na bojnom polju junačkom smrću i, naravno, naše veze ne mogu biti drugačije od onih koje sada imamo. Mi imamo zajednički cilj, ujedinjeni front protiv zla koje preti celom čovečanstvu.
Ruska vlada je više puta isticala da je rešenje sirijske krize moguće samo na osnovu odluke sirijskog naroda i da samo sirijski narod može da odredi svoju sudbinu. Kao što znate, u martu 2014. postali smo svedoci primera kada je narod koji živi na određenoj teritoriji dobio priliku da odredi svoju sudbinu. Na Krimu je održan referendum o ponovnom ujedinjenju sa Rusijom. Kakav je stav Sirije o ujedinjenju Krima sa Rusijom nakon referenduma održanog na poluostrvu?
— Na Krimu se desilo sledeće: dati subjekat bio je deo Sovjetskog Saveza. I zbog događaja koji su se razvijali nakon raspada Sovjetskog Saveza do danas, ovaj subjekt se vratio svojim korenima (Rusiji) nakon izjašnjavanja naroda na referendumu na Krimu, što se direktno odrazilo na interese stanovnika poluostrva. Oni su doneli odluku da se ujedine sa svojom zemljom. To je ono što se dogodilo! Mi priznajemo da je Krim sastavni deo Rusije. Odnosi između SAR i Rusije su strateški i perspektivni i mi ćemo raditi na razvoju tih odnosa sa ruskom vladom u svim oblastima: političkim, ekonomskim, socijalnim, čak i konzularnim, ukoliko takvi odnosi omoguće da se izgrade uslovi u republikama Ruske Federacije.
U poslednje vreme sve više sirijskih teritorija koje kontrolišu terorističke organizacije se oslobađaju i prelaze pod kontrolu različitih snaga sirijskih Kurda. Na mnogim mestima je stvorena lokalna samouprava, defakto postoje kantoni i proglašena je tzv. „Federacija severa Sirije i Rožave“. Sirijski Kurdi često govore da su protiv raspada sirijske države, ali naglašavaju da prava Kurda na autonomiju treba da budu zvanično priznata. Kako sirijske vlasti ocenjuju akcije Kurda?
— Nemamo problema sa našim kurdskim stanovništvom. Kurdi, kao i svi drugi građani naše zemlje, predstavljaju deo sirijskog naroda. Ono što se dešava je rezultat ličnih interesa nekih lidera na područjima pod kontrolom Kurda u Siriji. Njihove akcije zasnovane su na direktnim instrukcijama SAD i nekih zemalja u regionu. Osnova našeg stava je da nikada nikome nećemo dozvoliti da podeli našu zemlju na etničkim i verskim principima. Nikome nećemo dati ni pedalj sirijske zemlje. Sirija je bila, jeste i biće jedinstvena i nedeljiva država. Većina Kurda ne podržava ideju o životu odvojenom od Sirije i mi ćemo učiniti sve da se prava svih naših građana, uključujući i Kurde, poštuju. U parlamentu novog saziva prilično su zastupljeni i kurdski poslanici, ima ih više od deset. Kurdi su oduvek učestvovali i aktivno učestvuju u radu svih državnih organa i taj trend će samo jačati. Još jednom naglašavam da su se sirijski Kurdi uvek zalagali i borili za jedinstvenu i nedeljivu Siriju, a aktuelni problem je problem ličnih ambicija i ciljeva nekih kurdskih političkih lidera.
U Turskoj, koja je sused Sirije, često mogu da se čuju tvrdnje da sirijske vlasti ne poštuju prava nacionalnih manjina u zemlji, a naročito Turkmena. Ovakvim izjavama Vlada Turske opravdava svoju aktivnu ulogu u sirijskoj krizi na strani antivladinih snaga. Kakav je stvarni položaj sirijskih Turkmena?
— Sve izjave Turske o politici ugnjetavanja Turkmena od strane sirijske vlade i vojske su potpuna laž. Turkmeni su sastavni deo sirijskog naroda. To što govori Vlada Turske je čista propaganda i deo informacionog rata koji turska vlada vodi protiv sirijske. Naravno, to se ne dešava bez učešća Sjedinjenih Američkih Država i drugih njihovih regionalnih saveznika, koje takvim izjavama, između ostalog, žele da diskredituju Siriju u očima međunarodne zajednice, optužujući vladu i vojsku zemlje za lažne zločine. Sirijska vlada uvek je smatrala Turkmene istim takvim građanima Sirije, kao i sve ostale stanovnike zemlje. Nikada nismo sprovodili i ne sprovodimo politiku diskriminacije u odnosu na određene etničke ili verske grupe u zemlji i to se svakako odnosi i na Turkmene. Turkmeni su zastupljeni na ravnopravnoj osnovi sa ostalim predstavnicima našeg multinacionalnog i multikonfesionalnog naroda u svim državnim strukturama vlasti.
