Autori članka navode da su SAD uznemirene „nepredvidivošću akcija“ Moskve.
„Sledećem američkom predsedniku će u nasledstvo ostati napeti odnosi u kojima su pokušaji Vašingtona da obuzda Putina uglavnom bili neuspešni“, pišu autori.
Oni smatraju da će u odnosima sa Moskvom naslednik Baraka Obame morati da bira između nekoliko „neprijatnih i rizičnih varijanti“.
Mnogo pomirljiviji stav pomoći će da se situacija stiša na kratke staze, ali će to na kraju dati snagu Rusiji, smatraju autori članka.
Sa druge strane, malo „grabljiviji“ pristup, kao onog koga se pridržava američki predsednička kandidatkinja Demokratske partije Hilari Klinton, povećaće rizik od eskalacije sukoba sve do „vojnog sukoba u Siriji i Baltičkom moru“.
U članku se spominje nedavna odluka Rusije da se povuče iz sporazuma sa SAD o reciklaži plutonijuma, kao i prebacivanje raketnih sistema „Iskander M“ u Kalinjingrad. Prema izjavi ruskog Ministarstva odbrane, ovaj korak je napravljen u okviru borbene obuke raketnih snaga.
Što se tiče dogovora o reciklaži plutonijuma, Vladimir Putin je još u aprilu rekao da SAD ne ispunjavaju svoje obaveze o uništavanju plutonijuma.
Bilo kako bilo, autori smatraju da ove mere znače da ruski predsednik demonstrira silu svoje zemlje „na novi i često nepredvidivi način“.
Zapadne diplomate smatraju odluku Rusije da obustavi sporazum o plutonijumu potpisan 2000. godine kao „alarmantan način ponašanja“. A razmeštanje „Iskandera“, prema rečima jednog od predstavnika Obamine administracije, „dovodi u sumnju posvećenost Rusije razoružanju“.
Obamina administracija pokušala je da se drži zlatne sredine između „kompromisa i konfrontacije“, tvrde autori. U okviru ove politike odlučeno je da se uvedu sankcije zbog ukrajinskog sukoba.
Istovremeno je politika restriktivnih mera dovela do podele unutar Evrope, ali nije imala nikakav uticaj na Rusiju, ističe se u članku.
Nakon što je Rusija podržala Bašara el Asada u Siriji, američki zakonodavci govorili su o uvođenju zone zabrane letenja u toj zemlji. Šef Komiteta američkog Generalštaba general Džozef Danford je kao odgovor na ovaj predlog istakao da bi to značilo rat sa Rusijom i Sirijom.
Međutim, Hilari Klinton je tokom svoje predizborne kampanje govorila o potrebi „zone zabrane letenja“, a nijednom nije iznela moguće posledice ovog koraka.
Kremlj će, verovatno, shvatiti uvođenje „zone zabrane letenja“ kao pretnju, posebno uzimajući u obzir dešavanja u Libiji 2011. godine. Klintonova je tada kao državni sekretar, uveravala Moskvu da SAD ne nameravaju da promene režim u toj zemlji i zbace lidera Muamera el Gadafija.
Međutim, vazdušne snage NATO-a pomogle su lokalnim pobunjenicima da ga svrgnu i ubiju. Ubrzo nakon toga, na mrežama se pojavio video-snimak na kojem Klintonova, komentarišući operaciju u Libiji na jednoj američkoj televiziji, govori: „Došli smo, videli smo, on je umro“, nakon čega se smejala.
„Postoji jako osećanje da ulazimo u veoma problematičnu i opasnu fazu u ovim bilateralnim odnosima, rekla je bivša zvaničnica Pentagona i savetnica Hilari Klinton, Džulijana Smit. Sledeći predsednik moraće da učini težak strateški izbor“.
