S obzirom na to da će Obama uskoro napustiti svoju funkciju, Kremlj se više čak i ne trudi da sakrije svoj prezir. To se ogleda čak i u diplomatiji na visokom nivou, od koje se očekuje makar malo takta, piše analitičar i kao primer navodi Siriju, koja je teško breme koje američki predsednik ostavlja u nasleđe.
„Žalosni pokušaji Džona Kerija, ne baš korisnog državnog sekretara američkog predsednika, da odbrani ulogu SAD u tom mrskom sukobu naišli su na silovit otpor Moskve. Kremlj je nedvosmisleno dao do znanja da ga ne interesuju dalji pregovori sa Vašingtonom o Siriji: ’Mi smo pobedili, vi ste izgubili, smirite se‘“, piše autor teksta.
Prema mišljenju Šindlera, Obamina administracija ne treba da se čudi takvom ishodu. Pre više od tri godine Bela kuća je ustupila liderstvo Moskvi i to je bilo jasno svima osim američkom predsedniku i „samozvanim spoljnopolitičkim genijima“ u njegovom okruženju.
„Dozvolili smo Putinu da od Sirije napravi ono što je on želeo — da sačuva marionetski režim (Bašara) Asada i da pokaže odlučnost i moć Rusije. A za to smo krivi samo mi“, smatra publicista.
Kremlj se, piše Šindler, možda više nikada neće sresti sa tako „bezvoljnim američkim predsednikom“ (Obamom) i zbog toga Rusi, dok još mogu, pokušavaju da izvuku maksimum iz tog „nezasluženog geostrateškog poklona“.
On nastavlja konstatacijom da su se Sjedinjene Američke Države odavno navikle na to da Moskva vodi „opasnu igru“ kada se američki vojni brodovi približe ruskim obalama.
„To se, međutim, sada ne ograničava na Crno more. Ruska mornarica obrazovala je novi odred strateških bombardera na Dalekom istoku kako bi pratila Amerikance i ’dosađivala‘ im u tihookeanskom regionu“, navodi Šindler i upozorava da će „ubice nosača aviona“ Tu-23M3 uskoro ponovo u stopu pratiti američke vojne brodove, što nisu činili od osamdesetih godina.
Obama iz sve snage negira da su SAD i Rusija u stanju novog hladnog rata, ali Putin, prema mišljenju autora teksta, očigledno ne deli njegovo mišljenje.
Ove sedmice Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da razmatra mogućnost ponovnog otvaranja vojnih baza u Vijetnamu i na Kubi, „na zgodnoj razdaljini od Floride“.
Prema Šindlerovom mišljenju, pojedini potezi Moskve trebalo bi da zabrinu NATO i Pentagon. Situacija je posebno opasna u nemirnom baltičkom regionu, u kojem Rusija „namerno demonstrira svoju borbenu moć, očigledno, bez ikakve brige o tome šta misle ostali“.
„Razmeštanje kompleksa ’iskander-M’ u Kalinjingradu, zapadno od baltičkih republika, sa pravom se smatra destabilizacijom istočnog bloka NATO-a, koji je, bez obzira na sva uveravanja Bele kuće o bezbednosti, osetljiv u slučaju ruskog napada. Varšavu i nekoliko drugih prestonica Alijanse taj potez podseća na baltičku verziju Karipske krize“, smatra Šindler.
To je, prema njegovom mišljenju, direktan Moskvin izazov Vašingtonu i lični Putinov izazov Obami.
Predizborna kampanja, „veoma prijateljski raspoloženog“ prema Kremlju, Donalda Trampa je u slobodnom padu, zbog čega će Moskva, verovatno, imati posla sa „uvređenom“ Hilari Klinton, koja, kako navodi Šindler, odlično zna da je Kremlj pokušao sve da umanji njene šanse za pobedu, „uključujući špijunažu, hakerske napade, ucenu i curenje elektronskih pisama demokrata“.
„A ako je porodica Klintonovih u nečemu uspešna, onda su to lične osvete“, upozorava autor.
„Zbog toga Putin i mora da deluje upravo sada. Pripremite se, čeka nas nemirna jesen“, zaključuje Džon Šindler.
