Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac kaže da je to izvesno, ali se postavlja pitanje da li će Srbi participiranjem u vlasti uspeti da obezbede poštovanje bilo kojih prava, a pre svega konačnu obnovu njihovih domova, 20 godina nakon rata, jer to, i ranijim učešćem u vlasti — nisu uspeli.
Politički analitičar Žarko Puhovski smatra da su predstavnici Srba izgubili poziciju iz koje nešto mogu da promene. Srbi su sigurno dobrim delom i sami odgovorni za to, kaže Puhovski.
„U nekoliko navrata su bili u poziciji, u vreme Jadranke Kosor i Ive Sanadera, što sada nisu, da od njih sve zavisi. Mogli su da postavljaju veoma konkretne zahteve, to su ponekad i činili, ali kada su ih postavljali, sve su relativno brzo bili spremni da zaborave. Zapravo su dali do znanja da bi oni želeli da se igraju neke vrste hrvatskog političkog faktora, a ne onoga što je smisao manjinskih stranaka, da se ne bave politikom, već elementarnim pravima manjina, uvođenjem vode, struje ili puteva, pa i simboličkih stvari kao što je ćirilica“, kaže Puhovski.
Dve decenije od rata u selima u kojima žive Srbi povratnici nema struje, u nekima ni vode. Život dostojan čoveka ostao je u predratnom, odnosno vremenu predizborne kampanje u kojoj im je još jednom obećan. Da su priče o „povratku na vekovna ognjišta“ bajke, jasno je i iz odnosa Hrvatske sa Srbijom, jer svaki izbori u toj zemlji dovode do novog rata, na sreću, samo verbalnog.
Novi šef nacionalističke HDZ, odnosno novi premijer stao je na loptu. Međutim, Puhovski kaže da to što je Plenković otvoren, ne znači da je i iskren. Male su šanse da novi premijer uključi Srbe u donošenje bilo kakvih odluka, kaže Puhovski.
„To zapravo i nije poseban interes srpske manjine. Njen interes su one stvari o kojima je gospodin Pupovac sa pravom govorio, da se tamo gde zaista nije bilo moguće, interesi lokalnih zajednica realizuju. Verujem da će to kad se stvari smire i prašina slegne, doći na dnevni red, ali ne verujem da Srbi u vladi mogu očekivati neku važniju funkciju“, ocenjuje Puhovski.
Novinar Boris Rašeta takođe smatra da ulazak Srba u visoke strukture vlasti ni ovoga puta ne može da donese ništa konkretno, ali pre svega zato što je Hrvatska zemlja u kojoj je još uvek na delu neka vrsta dogovorene socijalističke ekonomije. Strašno je važno imati partijsku knjižicu, svejedno da li je to knjižica HDZ-a, IDS-a ili SDSS-a, važno je samo ko je gde na vlasti, jer on zapošljava, kaže Rašeta.
„Hrvatska je zemlja u kojoj se 60 odsto bruto društvenog proizvoda generiše iz države, država je najveći poslodavac i zato je jako važno biti u vlasti, jer je to jedini način da se dobiju radna mesta. To je neprirodno, nefunkcionalno, bolesno za društvo, ali je za sada tako. U tom smislu, kada govorimo o srpskoj populaciji, manje je važno da li oni participiraju u Vladi i Saboru, važno je da li povratnici mogu da dobiju radna mesta u javnim preduzećima koja su glavna izvorišta posla. A to zavisi od opštine do opštine. Tamo gde drže lokalnu vlast, Srbi se lakše zapošljavaju, ali to sigurno nije usko vezano sa pitanjem Sabora i Vlade“, objašnjava Rašeta.
On je ipak umereni optimista po pitanju ostvarivanja prava manjina, jer smatra da je Andrej Plenković analgetik za Hrvatsku, neko ko ima smirujuće terapeutsko dejstvo, jer je već sada uveliko normalizovao javnu scenu. Ima jaku opoziciju na desnici, unutar svoje stranke i u Mostu, „ali mislim da boljeg čoveka u ovom trenutku Hrvatska sasvim sigurno nije mogla izabrati“, kaže Rašeta.
„Plenković zagovara inkluzivnost i davanje prava svima. Međutim, Hrvatska je u teškoj ekonomskoj situaciji, jako je zadužena, ima demografske probleme, u toku je veliki talas iseljavanja stanovništva na Zapad. Bilo kakvo veliko obećanje, uključujući on najbolja, manje-više je uvek jedna vrsta predizborne retorike. Prva sučeljavanja sa realnim životom će dovesti do otrežnjenja. Ali Hrvatska sa Andrejem Plenkovićem izgleda neuporedivo bolje nego Hrvatska sa Tomislavom Karamarkom“, zaključuje Rašeta.
Jedan od prvih koraka novog premijera je najava osnivanja ministarstva koje bi se bavilo pomenutim problemom odlaska iz Hrvatske trbuhom za kruhom i demokratijom — Ministarstva za demografiju, obitelj, mlade i socijalnu politiku.
Arsen Bauk, poslanik opozicionog SDP-a, imao je primedbu na naziv tog ministarstva, primetivši da ima zanimljivu skraćenicu — Ministarstvo za DOM SP — i da bi trebalo razmisliti o drugačijem rasporedu reči. Međutim, uskoro će lokalni izbori, a zna se kojom se retorikom u Hrvatskoj bori za vlast, levo, desno ili u centar, pa ćemo ponovo imati utisak da rat nikada nije ni prestao.
