Pomalo neočekivano, izbori u Hrvatskoj doneli su, po svemu sudeći rasplet jednogodišnje drame. Neočekivano zato što je izborna kampanja više ličila na šampionat u ispaljivanju antisrpskih izjava, nego na nuđenje programa i rešenja problema kojima je Hrvatska već duže vreme ophrvana.
Pobednik izbora, novi lider HDZ-a, Andrej Plenković, za kratko vreme uspeo je, makar prividno, da svoju stranku vrati u desni centar i, izgleda da je to bio recept za uspeh. Sa druge strane, apsolutnom rekorderu u šovinističkim i antisrpskim stavovima, lideru Socijaldemokrata Zoranu Milanoviću, ni deda ustaša, koji se volšebno pojavio u njegovom životu tokom kampanje, nije uspeo da donese dovoljan broj glasova za formiranje vlade.
HDZ, Most, Bandić i manjine — najverovatnija koalicija
Hrvatski ekstremisti su poraženi — koalicija pravaških stranaka, nekada u koaliciji sa Karamarkovim HDZ-om, nije uspela da osvoji nijedno mesto za Sabor. Od ekstremista, jedno zastupničko mesto pripalo je stranci Branimira Glavaša.
Umesto ekstremista, glavno iznenađenje izbora je levičarsko-populistička grupacija „Živi zid“, predvođena Ivanom Viliborom Sinčićem, koja je osvojila osam zastupničkih mesta.
Prvo pitanje koje se postavlja posle izbora je kako će izgledati nova hrvatska vlada. Hrvatski mediji, kao najlogičniju varijantu uzimaju onu po kojoj bi HDZ, koji je osvoji 61 zastupničko mesto, formirao koaliciju sa Mostom nezavisnih lista (12 mesta), koalicijom koju je oko sebe okupio zagrebački gradonačelnik Milan Bandić (2 mesta) i manjine, koje su sveukupno osvojile 8 mesta u Saboru. Srpska manjina osvojila je tri mesta i sva tri pripala su Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci (SDSS).
Kao najverovatniju, ovu varijantu pominje i Vojislav Macoko, novinar hrvatskog portala „Indeks“. Prema njegovim rečima, HDZ sa 61 mandatom i Mostu sa 12 mandata fali još tri mandata.
„Ta dva mandata će vrlo jednostavno pronaći ili kod Milana Bandića ili među manjinama. Ili, najverovatnije, među jednima i drugima. Bilo bi loše da se sledeća vlada sastavi bez manjina, iako u HDZ-u nisu preterano skloni da ih prime u koaliciju. Doduše, manjine se već nude. Verujem da će na koncu i biti tako, da će uspostaviti stabilnu većinu sa pet do šest mandata viška“, objašnjava Macoko.
Srpska manjina u Hrvatskoj imaće tri saborska zastupnika, među kojima je i Boris Milošević. Sada, kada su rezultati izbora objavljeni trebalo bi, kaže Milošević, stati na loptu i razgovarati sa mogućim partnerima.
„Želja nam je da prvo razgovaramo sa zastupnicima ostalih manjina, da s njima stvorimo jak blok i napravimo platformu za pregovore sa budućom vladajućom većinom. To je prvi korak, o svemu ostalom bilo bi prerano govoriti“, kaže Milošević.
Još ranije Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća, najavio je da je srpska manjina u Hrvatskoj zainteresovana za koaliciju sa HDZ-om. On je tokom kampanje oštro kritikovao Zorana Milanovića zbog antisrpskih istupa.
Pupovac je takođe naglašavao da Srbi u Hrvatskoj treba da iskoriste priliku za učešće u novoj vladi i popravljanje položaja Srba u Hrvatskoj. Četiri godine, koliko Srbi nisu participirali u hrvatskim vladama, prema Pupovčevim rečima, izgubljeno su vreme.
Milanović odlazi u istoriju
Najveći gubitnik hrvatskih izbora je socijaldemokratski lider Zoran Milanović, zato ni ne čudi njegova odluka da se povuče sa mesta stranačkog lidera. On je rekao da ne namerava da se kandiduje na sledećim unutarstranačkim izborima, koji, po statutu stranke, moraju da se održe najkasnije 150 dana od održavanja parlamentarnih izbora.
Macoko predviđa da će unutarstranački izbori u SDP-u morati da se održe što pre, jer Hrvatsku u maju iduće godine očekuju lokalni izbori.
„SDP nema vremena za čekanje, moraju pronaći novog lidera. Kadrovski su jako loši, godine vladavine Zorana Milanovića zapravo su opustošile stranku. Među viđenijim SDP-ovcima ostao je njegov uži krug i oni sada moraju pronaći neko novo lice koje bi ih vodilo. Nikoga od onih koji su već jednom izgubili izbore ili od Zorana Milanovića ili na nekim opštim izborima“, kaže Macoko.
U hrvatskim medijima već su počele spekulacije o tome ko bi mogao da bude Milanovićev naslednik na čelu stranke. Kao najozbiljniji kandidati spominju se ministar spoljnih poslova u vladi Ivice Račana i sadašnji evroparlamentarac Tonino Picula, bivši ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić, bivši ministar pomorstva, saobraćaja i infrastrukture Siniša Hajdaš Dončić, kao i Peđa Grbin, uzdanica istarskog SDP, koji je u vreme Milanovićeve vlade bio predsednik saborskog Odbora za Ustav, poslovnik i politički sistem.
Najviše šansi za postane novi predsednik SDP daju se Piculi, čoveku sa velikim političkim iskustvom i na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom planu. Picula se na poslednjim unutarstranačkim izborima kandidovao i ušao u predsedništvo stranke, što je za hrvatske medije znak da želi da sačuva i osnaži unutarstranački uticaj.
Da li je moguće pomirenje sa Srbijom
Sada, kada je jasno da su ekstremisti, barem oni koji se tako deklarišu, odstranjeni iz Sabora, da je Plenković pomerio stranku prema desnom centru i da se Milanović povlači sa čela SDP, postavlja se pitanje normalizacije odnosa sa Srbijom.
Boris Milošević kaže da novoizabrani srpski zastupnici očekuju da antisrpska retorika konačno prestane i da odnosi dveju država otople posle dugog perioda „hladnog rata“.
„Retorika gospodina Plenkovića, dok je vodio kampanju, išla je u smeru smirivanja situacije. On, kao iskusni diplomata, kao proevropski političar, verovatno će ići u pravcu da odnosi, i ako ne budu topli, budu dobri, bez povišenih tenzija i tonova kako bi se mogla rešavati međusobno otvorena pitanja“, kaže Milošević.
Teško je reći, dodaje Milošević, koliko će biti potrebno vremena da se srpsko-hrvatski odnosi vrate u normalu.
„Očekujem da bi u narednim mesecima mogli ići ka normalnoj komunikaciji i normalizaciji odnosa, pa čak i sastavljanju određene komisije koja će rešavati otvorena pitanja“, zaključuje Milošević.
