Bordačev, koji je direktor Centra za evropske i međunarodne studije na HSE, nazvao je ovo ključnim trendom koji će oblikovati budući svetski poredak. On je, takođe, dodao da ga je otkrila sirijska kriza.
Situacija oko bojnih arapskih zemalja „očigledno nas je jasno vratila u doba rivalstva velikih sila“, rekao je on i dodao da su članice NATO-a, monarhije Zaliva, Rusija, Iran i Kina u različitoj meri upletene u ovaj sukob, piše taj ruski portal.
Ove zemlje su podeljene na kampove, ili, kako ih Bordačev naziva, „timove podrške“. Dejure Rusija, Kina i Iran „se ne bore za Siriju protiv Sjedinjenih Američkih Država i njenih saveznica u Evropi i Zalivu“, primetio je on. „Ali između njih se vodi rat preko proksija“.
Sirijska kriza verovatno je pružila pogled na ono što se desilo na jesen 2013. godine kada su energični diplomatski napori Rusije sprečili SAD i njene saveznice da pokrenu vojnu kampanju protiv Damaska. Analitičar smatra da je ovo nešto što niko nije „mogao ni da zamisli nakon završetka Hladnog rata“.
Druga prekretnica desila se pre godinu dana kada je Rusija angažovana u sirijskom sukobu na formalni zahtev Damaska. Do tada je rat odavno prestao da bude unutrašnja sirijska stvar, jer su druge nacije, uključujući SAD i njene saveznice, kao i nedržavni akteri, direktno ili prikriveno uključeni u borbe.
Ishod „višestepenog ćorsokaka“ u Siriji još nije utvrđen, ali jedna od ključnih implikacija sukoba već je postala jasna.
„Period kada je mala grupa zemalja imala pravo da postupi na osnovu sopstvenih interesa ne obazirući se na međunarodni moralni kodeks i zakon je okončan. Ovo je veoma važno u smislu razumevanja kakav svet nas čeka u budućnosti i šta treba da se uradi da bi se učinio ako ne sigurnijim, onda manje opasnim“, smatra analitičar.
Ovo ne znači da će druge zemlje otvoreno protivrečiti Zapadu ili izazivati sukob sa SAD i njenim partnerima. Bordačev odbacuje takav scenario.
„Grupa zemalja neće protivrečiti Zapadu… Ali će jednostavno postupati na međunarodnoj sceni po svom nahođenju i raditi ono što odgovara njihovim nacionalnim interesima“, smatra Bordačev.
„To samo po sebi nije u sukobu sa međunarodnim poretkom koji se oblikovao“ nakon završetka Hladnog rata. „Zato teško da će pravilo da ’samo jedan može da prekrši pravila‘ biti obnovljeno kao norma međunarodnog dijaloga“, dodaje on.
