U ponedeljak su Rusija i Turska potpisale međuvladin sporazum o gasovodu, kojim se predviđa izgradnja dve linije preko Crnog mora, od kojih će svaka imati godišnji kapacitet 15,75 milijardi kubnih metara. Očekuje se da gasovod isporučuje gas iz Rusije u Tursku i nastavi da ide do tursko-grčke granice, odakle bi mogao da se prenosi do ostalih evropskih zemalja.
„Grčka ima koristi od povećanja energetske bezbednosti, a gasovod istovremeno služi našem cilju da postanemo regionalni energetski centar“, rekao je portparol.
Stoga je Atina zainteresovana za projekte poput „Posejdona“, morskog grčko-italijansko-ruskog gasovodnog projekta, da bi se završio koridor prirodnog gasa iz Turske u Grčku i preko morskog cevovoda preko Jonskog mora do Italije, dodao je on.
„Zainteresovani smo za transport ruskog prirodnog gasa preko Grčke u Italiju i ostatak Evrope, u okviru evropskih pravila“, rekao je portparol.
Komentarišući potpisivanje rusko-turskog sporazuma, portparol je izjavio da Grčka podržava diversifikaciju energetskih izvora i puteva.
„Diversifikacija energetskih izvora i puteva obezbeđuje evropsku energetsku bezbednost. To je razlog zašto Ministarstvo pozdravlja velike energetske projekte kada se kreću u tom pravcu“, rekao je portparol.
Projekti „Turski tok“ i „Južni gasni koridor“ nisu uzajamno isključivi i doprinose konkurenciji cene gasa, rekao je portparol.
„Izvori gasa su različiti za ova dva projekta. Oni nisu uzajamno isključivi. Oni se dopunjuju i doprinose promociji konkurencije cena“, objasnio je on.
Projekat „Turski tok“ je krajem 2014. najavio predsednik Rusije Vladimir Putin tokom svoje posete Turskoj. U novembru 2015. projekat je suspendovan nakon što je ruski avion Su-24 oborio turski lovac F-16 u Siriji. Otopljavanje u odnosima između Moskve i Ankare počelo je u junu nakon izvinjenja Turske Rusiji.
Krajem septembra ruski „Gasprom“ dobio je većinu dozvola od Ankare za izgradnju gasovoda.
