Dilan — potrebniji Nobelovoj nagradi nego ona njemu (video)

Nobelova nagrada za književnost dodeljena je američkom pevaču Bobu Dilanu „zbog stvaranja novih poetskih izraza u okviru velike američke pesničke tradicije“.

Rok kritičar Žikica Simić za Sputnjik kaže da je Nobelov komitet očigledno odučio da aktualizuje nagradu i ponovo je poveže sa vremenom u kojem živimo. To je najbolje bilo uraditi na ovaj način, dati Nobelovu nagradu Bobu Dilanu, kaže Simić.

„Mislim da je on potrebniji Nobelovoj nagradi, nego što je Nobelova nagrada potrebna Bobu Dilanu. Ovom dodelom nagrade ona je povratila svoju relevantnost, jer je Bob Dilan svakako najveći pesnik našeg vremena, ma šta ko o tome mislio i rekao“, kaže Simić za Sputnjik.     

Glavni urednik ruskog časopisa „Strana književnost“ Aleksandar Livergant kaže da dodeljivanje Nobelove nagrade za književnost već odavno donosi iznenađenja. Ipak, to što je ove godine nagradu dobio Dilan za mene je čudna odluka, kaže Livergant za Sputnjik.

„Pre svega zato što je Dilan najpre poznat kao čovek koji se ceo život bavio američkom narodnom muzikom. Mogu da kažem da je za stručnu javnost Bukerova nagrada mnogo uglednija od Nobelove, koja poslednjih godina sve manje liči na nagradu za književnost. U čekaonici Nobelovog komiteta se već odavno nalaze čuveni pisci — Murakami, Kundera, ali oni nikada neće dobiti ovu nagradu, kao što je nije dobio ni Umberto Eko“, kaže Livergant.

On ipak ističe da ne smatra da je odluka o Dilanu ispolitizovana i da se Komitet na taj način dodvorava SAD-u, jer mnogi stvarno smatraju da je Dilan odigrao veliku ulogu u razvoju umetnosti.    

​Iznos ovogodišnje Nobelove nagrade je osam miliona švedskih kruna (932 hiljada dolara).

​Bob Dilan je rođen u jevrejskoj porodici 24. maja 1941. godine i dobio ime Robert Alen Cimerman.

On je postao izuzetno uticajna ličnost pop muzike i kulture početkom šezdesetih godina i ostao je to sledećih pet decenija.

Tokom šezdesetih godina njegove pesme su bile svedočanstvo društvenih nemira iako je Dilan odbijao da prihvati ocene novinara da je bio glas svoje generacije.

Bez obzira na njegove reakcije, Dilanove rane pesme kao što je „Blowing in the Wind“ i „The Times They Are a Changing“ postale su himne američkih boraca za građanska prava i protivnika rata.

Njegova početna pozicija kao muzičara bila je u okviru američke folk muzike, jer je želeo da je revitalizuje.

Na svojoj prvoj ploči koja je trajala šest minuta, „Like a Rolling Stone“, koju je snimio 1965. godine, proširujući repertoar pop muzike.

Dilan je sredinom šezdesetih snimao veći broj ploča pošto je imao podršku rok muzičara i stigao je na sam vrh liste hitova iako je istovremeno trebalo da se brani od napada i kritika folk muzičara. 

Reči Dilanovih pesama su bile pod jakim uticajem političkih zbivanja, filozofije i književnosti.

„On je još šezdesetih godina rekao da ga direktni politički angažman ne interesuje i okrenuo se svom unutrašnjem svetu u kome je pronalazio inspiraciju za svoje stihove. Nije više bio angažovani pesnik kakav je bio na početku svoje karijere. Priča o političkoj anagažovanasti vezana je za početak karijere kada je bio opsednut Vudijem Gatrijem i drugim folk pevačima. Kasnije je potpuno otišao na drugu stranu i postao pesnik par ekselans. Na uspešan i nesvakidašnji način je povezivao je svoju poeziju sa muzikom“, kaže Žikica Simić.     

Dilan je istraživao tradicije američke muzike, od folka, bluza i kantrija do gospela, rokenrola i rokabilija, kao i engleskih, škotskih i irskih folk muzičara, usvajajući čak i džez.

U „Velikoj američkoj knjizi pesama“ Dilan izvodi muziku na gitari, klavijaturama i na harmonici.

Podržan od strane različitih muzičara, odlazio je na turneje od kasnih osamdesetih, koja je dobila nadimak „Turneja koja se nikad ne završava“.

Njegove sposobnosti kao umetnika koji snima svoju muziku i izvođača bile su bitne za njegovu karijeru, ali reči pesama smatraju se njegovim najvećim doprinosom.

Od 1994. Dilan je objavio šest knjiga, crteža, slika i njegovi radovi su izlagani u velikim galerijama, prodao 100 miliona ploča, što ga čini najprodavanijim muzičarom svih vremena.

Osvojio je mnogobrojne nagrade, uključujući 11 „Gremija“ i nagradu „Zlatni globus“, kao i nagradu Američke akademije.

Dilan je ušao u Kuću slavnih rokenrola i u Kuću slave muzičara u Minesoti i u Nešvilu, kao i Kuću slavnih pisaca tekstova pesama.

Žiri Pulicerove nagrade dodelio mu je 2008. specijalno priznanje za njegov duboki uticaj na pop muziku i američku kulturu, kao i za njegov lirski doprinos izuzetnoj poetskoj snazi.

Godine 2012. je primio Predsedničku medalju slobode od Baraka Obame, a sada je dobitnik Nobelove nagrade za književnost, jer je „stvorio novi pesnički izraz u okviru velike američke pesničke tradicije“. 

Ovdašnja javnost Boba Dilana pamtiće i po kontroverznoj izjavi za "Rolingston". U delu razgovora o američkom građanskom ratu, Dilan je rekao da je ropstvo upropastilo SAD i da sumnja da ta zemlja može da se oslobodi sramote zato što je ''nastala na leđima robova''.

Belci "nisu želeli da ga se odreknu. Pola miliona ljudi je poginulo da bi se ono ukinulo", istakao je on, navodeći da su se ljudi ubijali samo zbog boje kože, što je vrhunac ludila koje je u stanju da zakoči napredak svake nacije.

"Crnci znaju da pojedini belci nisu želeli da se ropstvo ukine, i da se ti belci pitaju, oni bi i danas bili pod njihovim jarmom. Ukoliko vam je neki predak bio robovlasnik ili pripadnik Kju Kluks Klana, crnci to mogu da osete. Kao što Jevreji mogu da osete nacistu, ili Srbi Hrvate", rekao je Dilan koji smatra da bi Amerika danas bila mnogo naprednija zemlja da se od ropstva odustalo na mirniji način.