Arhiepiskop i istoričar umetnosti Porfirije Uspenski, predvodeći rusku duhovnu misiju, posetio je 1845. godine Svetu Goru. Fasciniran izgledom Miroslavljevog jevanđelja, krišom je u Rusiju poneo 166. list.
Dragocenost je izazvala neverovatnu pažnju, a artefakt je imao i izuzetno važnu ulogu u naučnoj studiji episkopa Porfirija koji je bio odličan poznavalac i kolekcionar hrišćanskih starina. Episkop je list predstavio na Kijevskoj arheološkoj izložbi, gde ga je video i fotografisao istaknuti srpski filolog Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke u Beogradu. Po povratku u Srbiju štampao ga je i nazvao Miroslavljevo jevanđelje. Tako je i srpska javnost saznala za rukopis neprocenjive vrednosti, kao i činjenicu da se knjiga iz koje je istrgnut nalazi u Hilandaru, objašnjava istoričar umetnosti, dugogodišnji kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac.
„Knjiga je poklonjena kralju Aleksandru Obrenoviću koji je jako mnogo uradio za Hilandar. To je kraj 19. veka, naš manastir je bio u velikoj nevolji, jer je polako kopnio, držali su ga Bugari. Kralj je u manastir uložio jako puno novca. Iz velike zahvalnosti monasi su mu poklonili Miroslavljevo jevanđelje. A kako je stiglo do Svete Gore nije teško pretpostaviti, tu je sklonjeno od Turaka“, objašnjava Kusovac.Jevanđelje je poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje, a pretpostavlja se da je bilo namenjeno njegovoj zadužbini, episkopskoj crkvi Svetih Petra i Pavla u Bijelom Polju.
Miroslavljevo jevanđelje je pisano na staroslovenskom jeziku. Ono je zapravo jevanđelistar, bogoslužbena knjiga koja ima delove četiri jevanđelja raspoređene prema redosledu čitanja u toku crkvene godine. Knjigu krasi čak 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom i ukrašenih zlatom. Kusovac podseća da je Miroslavljevo jevanđelje 2005. godine upisano u Uneskovu listu Pamćenje sveta.
„To je rukopis iz 12. veka sa takvim zastavicama, šarama koje ga ukrašavaju, sa minijaturama od kojih zastaje dah. Toga u svetu nema mnogo. Njegova likovna oprema nam govori da je Grigorije dijak grešnik koji ga je radio bio veliki majstor. Ispisano na pergamentu, to je vrhunsko delo umetnosti“, kaže Nikola Kusovac.
Dugogodišnjeg kustosa Narodnog muzeja smo pitali i da li treba da se ljutimo na Porfirija Uspenskog što je list odneo u Rusiju. Uspenski je mnogo uradio za Svetu Goru, na čemu treba da mu budemo zahvalni, uostalom iako je to bila neka vrsta devastiranja, zahvaljujući njemu smo zaista otkrili to izuzetno delo umetnosti, kaže Kusovac.
„Šta god da uradite takvom delu, ako iz knjige izvučete list, može vam se uzeti za zlo, o tome nema zbora, to nije bilo regularno. Ali on očigledno nije mogao da odoli čarima Miroslavljevog jevanđelja, to treba razumeti“, zaključuje Kusovac.
Miroslavljevo jevanđelje koje se i danas čuva u Narodnom muzeju zbog izuzetne vrednosti i posebnog načina zaštite i čuvanja javnosti se pokazuje samo u retkim prilikama.