Lavrov: Dejstva SAD u vezi s Nusra frontom izazivaju sumnje (video)

Ruski ministar je takođe podsetio na incident, kada je 17. septembra koalicija predvođena SAD izvela vazdušni napad na položaje sirijske armije u gradu Dejr el Zor. Prema navodima sirijske vlade, tada su poginula 83 čoveka, a više od 100 je ranjeno. 

​„Oni (SAD i njihovi saveznici u koaliciji) govore da je to bila greška. Ja sam, međutim, čitala saopštenje zvaničnika Pentagona, pukovnika Tomsona, koji je rekao da je ova greška, odnosno pogrešni napadi, pripremana čitava dva dana i da se zasnivala na veoma verodostojnim obaveštajnim podacima… Odmah posle ovih pogrešnih napada DAEŠ je prešao u ofanzivu na Dejr el Zor“, naveo je Lavrov u intervjuu američkom televizijskom kanalu Si-En-EN. 

Ministar je naglasio da je ključni problem u Siriji i dalje nesposobnost SAD i učesnika u njihovoj koaliciji da razdvoje umerene opozicionare od terorista Nusra fronta. 

Prema rečima Lavrova, američka strana je još u februaru obećala da će to učiniti u roku od dve sedmice.

„Ali oni to ipak nisu učinili. I sada imamo utisak da Amerikanci i drugi žele da sačuvaju Nusru, da je sačuvaju za slučaj da odluče da ostvare ’plan B‘ (o nasilnom rešavanju sukoba u Siriji)“, rekao je Lavrov.

Rusija je, prema njegovim rečima, ubeđena da je potrebno dati šansu planu specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za Siriju Stafana de Misture o izvođenju boraca Nusra fronta iz sirijskog grada Alepa. 

​„Sada radimo na tome s ljudima na kopnu i nadam se da ćemo ubrzo čuti nove vesti“, rekao je ruski ministar.

Rusija je u subotu u Savetu bezbednosti UN blokirala rezoluciju o uvođenju primirja u Alepu i stvaranju zone zabrane letova, koju je predložila Francuska. Savet bezbednosti nije prihvatio ni ruski nacrt rezolucije koji je bio usmeren na podršku predlogu De Misture o izvođenju boraca Nusra fronta iz Alepa i rusko-američkom dogovoru o Siriji od 9. septembra. 

Rusija se ne meša u unutrašnje stvari SAD

Rusija se ne meša u unutrašnje stvari SAD, za razliku od samog Vašingtona, izjavio je Lavrov.

„Smešno je verovati da se Rusija meša u domaće poslove SAD“, rekao je Lavrov. 

Ruski ministar je naglasio da je neophodno profesionalno se boriti protiv sajber-zločina, a ne rusofoičnim saopštenjima i dodao da nema dokaza da je Rusija umešana u sajber-napade u SAD. 

„Laskavo je, naravno, kada vam posvete toliku pažnju. Svi u SAD govore da Rusija upravlja debatama predsedničkih kandidata. To je laskavo, ali se ne potvrđuje činjenicama. Nismo videli nijedan dokaz“, istakao je Lavrov. 

Prema njegovim rečima, rusko Državno tužilaštvo ranije je predlagalo Pravnom departmentu SAD da počnu profesionalne konsultacije o sajber-zločinima, ali je ovo telo odgovorilo da mu to nije interesantno. 

Lavrov je ovu situaciju uporedio s terorističkim napadom na Bostonskom maratonu 15. aprila 2013. godine. Moskva je godinu dana uoči maratona upozoravala SAD na braću Carnajeve koji su optuženi za organizovanje terorističkog napada, a FBI je odgovorio da su braća američki državljani i da nema povoda za brigu. 

„Ako želite da razgovarate o sajber-zločinima, da smanjite njihov broj, treba da budete profesionalni, a ne rusofobični“, rekao je Lavrov. 

Sukob SAD i Rusije nije neizbežan

Ruski ministar nije se složio s mišljenjem da je sukob Rusije i Amerike neizbežan. 

„Ne mislim tako. To uopšte nije bila naša namera (pogoršanje odnosa dveju zemalja“, odgovorio je Lavrov na pitanje novinarke šta misli o izjavama pojedinih generala da je takav sukob „neizbežan“. 

„Čitali smo izjave američkih generala da je rat s Rusima neizbežan. Prepustimo to njihovoj savesti“, dodao je ruski šef diplomatije i dodao da Rusija nije nameravala da izlazi iz ranih sporazuma koji su bili osnova strateške stabilnosti.

„Kada je Amerika, međutim, izašla iz sporazuma o protivraketnoj odbrani, Džordž Buš je rekao Vladimiru Putinu: ’Razumem da vam se to ne dopada, ali mi više nismo prijatelji, tako da ako vi želite da preduzmete kontramere i mere predostrožnosti, slobodni ste to da učinite’. Nažalost, ovaj projekat PRO ispostavio se kao prilično zabrinjavajuć za globalnu stabilnost. I planovi za uvođenje evropskog segmenta i azijskog segmenta (PRO) nas veoma zabrinjavaju, jer je to neposredni pokušaj da se dobije jednostrana prednost“, ocenio je Lavrov.

Ruski ministar je, takođe, istakao da razmeštajući oružje u Kalinjingradu, Rusija deluje na svojoj teritoriji, za razliku od SAD, koje oružje razmeštaju u Istočnoj Evropi.

"SAD su četiri puta povećale finasiranje širenja vojnog programa u Istočnoj Evropi. One približavaju vojnu infrastrukturu našoj granici", upozorio je ruski ministar.

Ministri odbrane 28 zemalja-članica NATO-a planiraju da 26. i 27. oktobra u Briselu razmotre situaciju u vezi s prebacivanjem ruskih raketnih kompleksa "Iskander-M" u Kalinjingradsku oblast. Vojni ministar Poljske nazvao je ovo razmeštanje "neadekvatnom reakcijom" na dejstva NATO-a.

Ratni zločini u Siriji

Eventualni ratni zločini u Siriji treba da se razmatraju u okviru postojećih, međunarodno priznatih mehanizama, a ne u medijima, smatra Lavrov. 

U utorak u britanskom parlamentu održana je tročasovna debata, tokom koje je nekoliko poslanika, kao i šef britanske diplomatije Boris Džonson, optužilo Rusiju za ratne zločine u Siriji, pre svega u Alepu. 

„Postoje međunarodno priznate procedure i najbolje je aktivirati njih, a ne privlačiti pažnju medija, što, nažalost, pokušava niz mojih kolega“, rekao je Lavrov. 

Poslednjih meseci situacija u sirijskom Alepu veoma se zaoštrila, u gradu i okolini vode se žestoke borbe. SAD i druge zemlje Zapada optužuju vlasti Sirije i Rusije da bombarduju civile i naoružanu opoziciju.