Ranije je zamenik šefe kineske diplomatije Li Baodung izjavio da Peking i Moskva imaju slične stavove kada je reč o situaciji u Avganistanu i Siriji.
Dokaz za to je i stav Kine na glasanju o rezolucijama o Siriji u Savetu bezbednosti prošlog vikenda. Naime, tokom glasanja za francuski predlog rezolucije, na koju je Rusija stavila veto, Peking je bio uzdržan, ali je glasao za rusku rezoluciju o podršci dogovoru Rusije i SAD i predlogu specijalnog izaslanika UN za Siriju Stafana Misture o povlačenju militanata Nusra fronta iz Alepa. Nacrt nije dobio dovoljan broj glasova, zbog čega je kineski ambasador u UN izrazio žaljenje.
Direktor instituta za međunarodne odnose Univerziteta u Pekingu Đa Ljejing za Sputnjik kaže da Rusija i Kina kontinuirano zauzimaju zajednički stav o Siriji u SB UN.
„Kina i Rusija su protiv nasilnog svrgavanja vlasti i insistiraju na tome da unutrašnje probleme treba rešavati uzimajući u obzir situaciju u zemlji. Mešanje u unutrašnje stvari pod izgovorom zaštite ljudskih prava je nedopustivo. Moskva i Peking ističu da je neophodno naći političko i diplomatsko rešenje sirijskog pitanja, u suprotnom će humanitarna situacija u toj zemlji biti pogoršana, a broj izbeglica će rasti“, kaže Đa Ljejing.
Analitičari kažu da Kina povećava njenu ulogu u rešavanju sirijskog pitanja.
Stručnjak za Bliski istok Stanislav Tarasov podseća da se prema pisanjima zapadne štampe kineski vojni savetnici već nalaze u Siriji. Tarasov smatra da Moskva i Peking formiraju „tandem“ u toj bliskoistočnoj zemlji.
„Kina podržava ruske predloge za Siriju, na primer, kada Moskva insistira na očuvanju teritorijalne celovitosti te zemlje. Ako Rusija i Kina budu uspele da odbrane taj princip u Siriji, to će pomoći u rešavanju problema i u drugim bliskoistočnim i severnoafričkim zemljama, u Iraku, Jemenu, Libiji… Peking ima kompleksan pristup rešavanju problema, i za njega, kao i za Moskvu, Sirija je jedna od najvažnijih kockica u bliskoistočnom mozaiku, tim pre što DAEŠ pokušava da se probija u Avganistan, koji Kina smatra zonom svojih strateških interesa“, podseća Tarasov.
Vojni analitičar Vladimir Jevsejev smatra da je Kina zainteresovana za obnavljanje proizvodnje nafte u Siriji, u kojoj je aktivno učestvovala pre rata. Osim toga, kineska armija bi mogla da stekne praktična, borbena iskustva.
„Sirija je jedina zemlja u kojoj bi kineske kopnene snage, pre svega specijalci, mogle da steknu ratna iskustva. To se odnosi i na avijaciju. Mislim da bi kineski piloti mogli da koriste rusku bazu u Hmejmimu. A mislim da Kinezi ne bi odbili mogućnost da koriste i rusku pomorsku bazu u Tartusu. Štaviše, Kina bi mogla da pomogne u modernizaciji te baze, koja trenutno ima ograničene kapacitete. Na taj način bi Kina dobila uporište u Sredozemnom moru, što je od izuzetne važnosti za tu zemlju“, zaključuje Jevsejev.
