U zvaničnom saopštenju kompanija poziva sve vlasnike „samsung galaksi nouta 7“ da isključe svoje mobilne telefone i prestanu sa njihovim korišćenjem. O mehanizmima zamene i eventualnog povraćaja novca kompanija će kupce obavestiti u bliskoj budućnosti.
Od 190.000 prodatih aparata „galaksi nout 7“, zabeleženo je 20 slučajeva samozapaljivanja, pri čemu nisu svi korišćeni u vreme incidenta.
Stručnjaci navode nekoliko razloga za moguće incidente, uključujući i kratke spojeve unutar samog telefona, ali i kod izlaza za punjenje baterije. Međutim, najverovatniji razlog samozapaljivanja su, prema mišljenju stručnjaka, velike dimenzije baterije, koje su sa sobom povukle istanjivanje radnih slojeva. Kao rezultat toga pojavila se sklonost ka pregrejavanju i stvaranju kratkih spojeva unutar samih ćelija što je i izazvalo lančanu reakciju.
Istorija gedžeta jeste svetla, ali ovo se ne dešava prvi put. Prisetimo se još nekih povlačenja uređaja iz prodaje zbog grešaka i neispravnosti.
Crni dan za Soni
Tokom 2006. godine desio se veliki skandal u koji su bili uključeni gotovo svi veliki proizvođači računara kao što su HP, „Tošiba“, „Fudžicu“, „Hitači“, „Del“, „Epl“ i mnogi drugi. Kod nekih od noutbuk modela tih kompanija se dešavalo da eksplodiraju baterije. Slučajevi su postali toliko česti da su pojedine avio-kompanije, kao što su „Kvantas“ i „Koreja er“, strogo zabranile upotrebu lap-topova svojim putnicima tokom boravka u avionu.
Krivcem se pokazala kompanija „Soni“ koja je isporučivala litijum-jonske baterije za sve problematične uređaje. „Soni“ je morao da zameni oko 9,5 miliona neispravnih baterija, a nakon toga se našao i na sudu po tužbama kompanija „Tošiba“, „Fudžicu“ i „Hitači“, koje su zahtevale finansijsku kompenzaciju i naknadu nematerijalne štete.
To nije jedinstven slučaj u industriji kompjutera, jer su tokom 2000, 2001, i 2005. godine na HP računarima masovno otkazivale baterije.
Udar na reputaciju „Nokije“
Finska „Nokija“ je imala sličan problem sa baterijama tokom 2007. godine. Posle nekoliko stotina slučajeva samozapaljivanja, „Nokija“ je najavila potpuno povlačenje svih uređaja sa baterijama kompanije „Macušita“ proizvedenih od decembra 2005. do novembra 2006. godine. Te baterije su se ugrađivale u nekoliko desetina modela telefona kompanije „Nokija“ koji su prodavani u celom svetu.
Ni „Epl“ nije bezgrešan
Na talasu skandala sa kompanijom „Samsung“ gotovo da je nezapaženo prošlo nekoliko slučajeva paljenja modela „ajfon 7“ i „ajfon 6S“. I dok se kompanija bavi istragom, treba reći da je i u njenoj praksi već postojalo povlačenje gedžeta. Tako se tokom 2011. godine desilo povlačenje plejera „ajpod nano“ prve generacije, proizvedenih tokom 2005. i 2006. godine, jer su tokom 2008. godine zabeleženi incidenti sa pregrevanjem i samozapaljivanjem ovih uređaja.
No, to nije sve. Tokom 2014. je došlo do povlačenja adaptera za modele „ajfon 3GS“, „ajfon 4“ i „ajfon 4S“, proizvedenih od 2009. do 2012. godine, koji su se takođe pokazali opasnim.
Slična stvar se tokom 2015. godine desila sa platformom „nvidija šild tablet“. Uređaji su, takođe, povučeni sa tržišta.
Telefoni ubice
Poznato je nekoliko slučajeva u kojima je eksplozija baterije dovela do žrtava. Tokom 2007. godine u Kini su se, u razmaku od nekoliko meseci, desila dva slučaja eksplozije baterije dok se telefon nalazio u džepovima vlasnika. U oba slučaja lekari su konstatovali frakture rebara i povrede vitalnih organa. Radilo se o aparatima kompanija „Nokija“ i LG. Obe kompanije su incidente prokomentarisale kao neverovatne.
Za smartfone kompanije „Epl“ je vezano oko pet tragičnih slučajeva i svi su se desili između 2013. i 2015. godine u momentima korišćenja uređaja dok je bio povezan na punjač. U četiri od pet slučajeva radilo se o neoriginalnom punjaču zbog čega je kompanija organizovala njihovu zamenu originalnim uz minimalnu doplatu.
Baterije jedini krivac
Za razliku od baterija, otkazivanje elektronskih komponenti i izazivanje opasnosti sa njihove strane je veoma redak slučaj. Jedan od njih je vezan za „intel pentijum“ procesore tokom 1993. i 1994. godine.
Čipovi iz prve serije su imali grešku u matematičkom modulu, koja je, u retkim slučajevima, znala da dovede do smanjene tačnosti podele rada u okviru procesora. S obzirom da je do grešaka dolazilo izuzetno retko, kompanija je tražila od kupaca da dokažu da sistem ne radi kako treba i samim tim i potrebu za zamenom čipova.
Ali, posle žestoke reakcije javnosti, „Intel“ je, bez suvišnih pitanja, počeo da vrši zamenu čipova svima koji su im se obratili.
