Morel, koji je i bivši zamenik šefa CIA, smatra da odgovor SAD mora da bude „srazmeran napadu“. Krivična istraga i sankcije protiv pojedinaca poslužiće samo kao upozorenje.
Prema pisanju „Njujork tajmsa“, američki „odgovor Rusiji mogao bi da bude prilično jednostavan — da se angažuju vladini sajber-vojnici kako bi Kremlj dobio svoju porciju štetnih programa“.
Morel, međutim, smatra da ne treba primenjivati takva sredstva. Kako navodi sam list, „nije jasno kako bi SAD mogle da osiguraju ono što generali zovu ’kontrolom nad eskalacijom‘, odnosno uverenost da će Amerika u potpunosti uspeti da kontroliše ishod takvog sukoba“.
Treba udariti na ono zbog čega „drhti“ ruski predsednik Vladimir Putin, smatra savetnik Klintonove, koji će, prema oceni američkog lista, ukoliko ona pobedi na izborima, najverovatnije zauzeti jednu od funkcija u američkoj obaveštajnoj službi.
„Morel se založio za dva pristupa: stroge sankcije za celu rusku ekonomiju i agresivni program na ’Glasu Amerike‘, koji bi Rusima govorio o tome da je Putin zainteresovan samo za sopstveno veličanje i da preti jedinoj nadi za ekonomiju zemlje — integraciji sa Zapadom“, piše „Njujork tajms“.
Savetnik Klintonove, međutim, smatra da bi oba pristupa mogla da budu problematična tokom same realizacije. Malo je verovatno da će se Evropa pridružiti sankcijama, jer bi to značilo odustajanje od ruskog gasa, a programi „Glasa Amerike“ — „relikta Hladnog rata“ — imaće spor uticaj, ukoliko uopšte mogu da vrše uticaj u epohi interneta, piše „Njujork tajms“.
U petak su Ministarstvo za unutrašnju bezbednost i Kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe SAD u zajedničkom saopštenju optužili Rusiju da je umešana u hakerske napade na američke političke organizacije.
Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije saopštio da nije upoznat sa napadima na server Demokratske partije, te da se Rusija na državnom nivou nikada time nije bavila.
U Kremlju je saopšteno da su optužbe na račun Rusije u vezi sa hakerskim napadima „apsolutno neosnovane“.
