On je na konferenciji za štampu, povodom usvajanja zakona o „Trepči“ u kosovskoj skupštini, objasnio da se „Trepča“ sastoji od „Trepče — jug“ i „Trepče — sever“.
„Rezultati rada ‘Trepče — jug‘ su negativni i ona funkcioniše samo uz donacije institucija u Prištini“, kazao je Vladisavljević.
„Trepča — sever“, na drugoj strani, funkcioniše pozitivno, i kako je dodao, isplaćuje radnike, izmiruje sve svoje obaveze i investira u proizvodnju.
Takođe je naveo da „Trepča“ — sever ima kopove koji se nalaze na prostoru opštine Brus i Novi Pazar.
Tako rudnik „Belo brdo ima dva ulaza od kojih se jedan nalazi na teritoriji opštine Brus.
Rudnik „Crnac ima jedan ulaz koji se nalazi na teritoriji opštine Novi Pazar.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ukazao je danas da je „Trepča — sever“ proteklih godina povećavala svoju proizvodnju za 20 odsto.
„Prošle godine je proizvodnja iznosila 210.000 tona. Od te rude koja je plasirana na svetsko tržište, prošle godine, bez bilo kakvih subvencija, živelo je više od 3.000 radnika ’Trepče‘. Toliko je to značajan ekonomski resurs“, objasnio je on.
Đurić je ukazao da su bilansne rezerve olova i cinka „Trepče“ 51 miliona tona, što je imovina vredna desetine milijardi evra, a čija eksploatacija može da se vrši generacijama.
„Samo na severu Kosova imovina premašuje nekoliko stotina miliona evra“, dodao je on ukazujući da su vlasnici „Trepče“ Akcionarski Fond za razvoj Srbije, „Geneks“, „Jugobanka“, „Proges“, „Dunavbanka“, EPS, „14 Oktobar Kruševac“, „Termoelektro Beograd“, „Ratko Mitrović Požega“, „Luka Bar—Beograd“.
