Rusija će preuzeti vodeću ulogu u svetskoj trgovini pšenicom, što se poslednji put dogodilo pre jednog veka, priznaje „Blumberg“ komentarišući rekordnu žetvu žitarica u zemlji.
„Od obale Crnog mora i reke Volge do suncem isušenih stepa Sibira, poljoprivredni pojas Rusije doživljava renesansu, sa žitaricama u prvom planu. Pokrenuti padom rublje u odnosu na dolar, od 45 odsto tokom poslednjih nekoliko godina i branikom useva, lokalni proizvođači su preplavili izvozna tržišta kojima su dugo dominirali veliki zapadni igrači“, ističe portal.
Zaista, do 4. oktobra ruski poljoprivrednici su požnjeli skoro 112 miliona tona žita i time postavili rekord u prethodnih 25 godina. Očekuje se da ukupna žetva žitarica ove godine bude i više od 115 miliona tona.
„Biću jasan — to je rekord svih vremena za ruski poljoprivredni sektor“, istakao je ruski premijer Dmitrij Medvedev.
Prema prognozama ruskog Ministarstva poljoprivrede, zemlja će proizvesti 116 miliona tona žitarica, ili nešto više. Ministarstvo predviđa da će 2016—2017. do 40 miliona tona žitarica, uključujući i 30 miliona tona pšenice, biti prodato na svetskom tržištu, što je porast u odnosu na 32 miliona tona izvezenih 2015. godine.
Prethodni rekord Rusije oboren je 2008. kada su poljoprivrednici proizveli 108,2 tona žitarica.
Navodeći američko Ministarstvo poljoprivrede, „Blumberg“ podseća svoje čitaoce da je prošle godine Rusija prvi put posle nekoliko decenija nadmašila SAD kao izvoznik žitarica. „Blumberg“ smatra da će Rusija najverovatnije „ove godine svrgnuti EU sa prve pozicije“.
Očekivanja evropskih izvoznika smanjena su na 25,5 miliona tona, saopštio je „Blumberg“ sredinom septembra, citirajući prognozu Međunarodnog centra za rast (IGC). Obilne kiše nanele su težak udarac nadi za pšenicom u Nemačkoj i Francuskoj ove godine.
Do sada je Rusija ušla na nova tržišta žitarica, obarajući svoje konkurente. Ove godine su glavne izvozne destinacije za rusku pšenicu Egipat, najveći kupac na svetu, Bangladeš, Mozambik, Indonezija, Mali, Malta, Meksiko i Burma. Osim toga, ove godine Moskva je dogovorila izvozne poslove sa Alžirom i Marokom.
Prema ruskom poljoprivrednom nadzornom organu „Roseljhoznadzoru“, Rusija bi mogla do kraja godine da počne da snabdeva žitaricom Venecuelu.
U međuvremenu, krajem septembra premijer Rusije Medvedev potpisao je direktivu da se ukine carina na izvoz pšenice, koja je uvedena u februaru 2015, od 23. septembra 2016. do 1. jula 2018, da bi se podržali ruski poljoprivrednici i razvilo tržište pšenice.
Koliko god zvučalo neverovatno, politika sankcija koju su uvele SAD je razlog za podsticanje rasta ruskog poljoprivrednog sektora, koji je iskoristio embargo na prehrambene proizvode EU i oslabljenu rublju.
Ministar poljoprivrede Aleksandar Tkačjov je 2. septembra istakao da bi proizvodnja ruskih žitarica mogla da dostigne 170 miliona tona godišnje do 2030, sa godišnjim izvozom od 64 miliona tona. Početkom godine ministar je signalizirao da zemlja planira da poveća proizvodnju žitarica do 120 miliona tona godišnje do 2020.
„Rusija će dugo biti među glavnim izvoznicima, a posebno imajući u vidu potencijalni napredak u produktivnosti. Drugi proizvođači treba jače da se bore da bi održali svoja tradicionalna tržišta“, ističe Tom Basnet, generalni direktor „Market ček“ konsultanta za robu iz Sidneja.
„Sa našom prirodom i klimom, sudbina nam je da budemo izvoznici“, rekao je „Blumbergu“ Arkadij Zločevski, predsednik Ruske unije žitarica.
