Poslanici Skupštine Kosova usvojili su sa 82 glasova za i 12 uzdržanih glasova Nacrt zakona o Trepči.
Novi zakon, pored 80 odsto vlasništva vlade Kosova nad Trepčom i formiranja novih radnih jedinica, od kojih bi ona na Severu Kosova bila „Rudnik sa flotacijom Leposavić-Kopaonik“, predviđa i ulazak vlade u moguća partnerstva sa privatnim sektorom. Zakonu su se protivili poslanici Srpske liste, ali i „Samoopredeljenja“, koji su, takođe, izneli najviše kritika na račun zakona, navodeći da neće glasati za usvajanje zakona, jer on zapravo utire put za prodaju tog kombinata.
Nacrt zakona o Trepči, odlukom većine glasova poslanika, bio je i jedina tačka dnevnog reda zasedanja skupštine Kosova.
O zakonu je pred poslanicima govorio kosovski premijer Isa Mustafa. Istakao je da je Trepča vlasništvo Kosova:
„Zakon jasno propisuje da su mineralni resursi vlasništvo republike Kosovo, tako da prema ovom zakonu, vlasništvo Trepče jeste i ostaje vlasništvo Kosova. Istovremeno, eksploatacija mineralnih sirovina vršiće se na osnovu dozvola za istraživanja izdate u skladu sa važećim zakonima“, rekao je Mustafa.
On je, takođe, izneo detalje o tome kako bi Trepča trebalo da bude organizovana, potvrdivši ranije navode srpskih predstavnika da će „Trepča Sever“ biti ugašena. Poslovne jedinice Trepče, prema tom zakonu bi bile „Trepča flotacija — Stari Trg“, „Rudnik sa flotacijom Kišnica i Novo Brdo“ i „Rudnik sa flotacijom Kopaonik–Leposavić“.
„Zakon ostavlja mogućnost, nakon studije izvodljivosti, osnivanja i otvaranja drugih poslovnih jedinica Trepče, kao što su metalurgija olova i cinka, hemijska industrija, kao i druge, za koje se procenjuje da imaju ekonomsku rentabilnost i da otvaraju mogućnosti za optimalno povlačenje privatnog kapitala, bilo kroz partnerstvo, direktne investicije, zajednička ulaganja ili prodaju akcija“, naveo je on.
„Trepča će u skladu sa tim zakonom biti organizovana kao akcionarsko društvo, u kojem će glavni akcionar biti vlada, posedujući 80 odsto akcija, a 20 odsto akcija će biti vlasništvo zaposlenih u Trepči. Na osnovu zakona, određeni su prava vlade i upravljanje i raspodela dividendi između akcionara, proporcionalno u učešću u aktivi Trepče. Reč je o nadzemnim sredstvima, a ne mineralnim rezervama“, dodao je Mustafa.
Istakao je i da takva organizacija „podstiče takmičarski duh i povećava efikasnost u radu“.
Ranije danas skupštini se obratio i šef poslaničke liste Srpska Slavko Simić, koji je izjavio je da ima odgovornost da govori u ime 3.000 radnika Trepče i cele srpske zajednice koja živi na Kosovu i da prenese njihov stav o tom zakonu.
„Svi mi koji živimo ovde uvereni smo da će on ugroziti opstanak većinskog srpsko stanovništvo koje živi na Severu Kosova, gde se nalazi i najveći deo Trepče. Mi nismo bili deo pregovora o zakonu, niti su u tome učestvovali naši ljudi koji su u Trepči. Za nas taj zakon nije prihvatljiv i mi tražimo da se to pitanje reši kroz dijalog, a ne jednostrano. Srpska zajednica zahteva da se taj nacrt zakona isključi iz procedure glasanja i pozivam sve poslanike da podrže naš predlog“, rekao je Simić.
Inače, tokom rasprave najviše kritike iznelo je „Samoopredeljenje“.
Bišari Meri iz „Samoopredeljenja“ kazao je da zakon ne predviđa da Trepča postane motor Kosova, već da se iz zakona vidi da je budućnost Trepče da bude prodata deo po deo.
„Dakle, da brzo skinemo Trepču sa vrata. Ko je čitao zakon, ako želi da razume, shvata da je to istina. Trepču ne uzima Kosovo, već vlada Kosova sprema da Trepču uzme neko drugi. To je obmana i nemojte je prihvatiti“, rekao je on, posle čega mu je isključen mikrofon.
