List navodi da je u julu Obamina administracija predložila Predstavničkom domu (Donji dom Kongresa) da odloži glasanje o nacrtu zakona, koji predviđa sankcije za podržavanje režima sirijskog predsednika Bašara Asada.
Izvori „Vašington posta“ smatraju da Bela kuća nije želela da komplikuje odnose sa Moskvom zbog saradnje u Siriji i Iranu i zbog prethodno potpisanog nuklearnog dogovora.
Eksperti portala „mk.ru“ odgovarali su na pitanje može li odlazeći predsednik Barak Obama ipak da se složi sa novim antiruskim merama — makar u vidu nekog kompromisa sa Kongresom?
Američki Kongres, s obzirom na činjenicu da je zakonodavni organ, ne bavi se spoljnom politikom, podsetio je direktor istraživačkog centra spoljnopolitičkih mehanizama SAD Instituta SAD i Kanade RAN Sergej Samuilov.
„To je oblast delovanja predsednika, izvršne vlasti, spoljnopolitičkog ministarstva. Kongres samo može da postavi određene granice unutar kojih izvršna vlast može da ostvari spoljnu politiku prema ovoj ili onoj državi.
Kongres je protiv Rusije tradicionalno rusofobičan. U slučaju Irana, ili antiiranski ili iranofobski. Zašto? Pošto zakonodavci nemaju nikakvu odgovornost za posledice spoljne politike koju predlažu. Spoljnopolitički koraci kongresmena pre svega su određeni njihovim ličnim uverenjima i interesima birača.
Kakve su šanse za uvođenje novih sankcija? Sadašnja američka administracija ne želi pogoršanje odnosa sa Rusijom ili Iranom. Obama među svojim dostignućima u spoljnoj politici uvršatava sporazum sa Teheranom zbog iranskog nuklearnog programa. Ali republikanci u Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelu i dalje kritikuju Obaminu politiku, smatrajući da će ga Iranci obmanuti. Predsednik smatra da se to neće dogoditi, jer će izvršenje ugovora biti pod strogom međunarodnom kontrolom.
Može li Bela kuća ići na slabljenje nacrta zakona i uvođenje nekog kompromisnog rešenja?
Kompromis je moguć. Na primer, godinama je Kongres SAD donosio zakon o snabdevanju Ukrajine smrtonosnim oružjem. Ali Bela kuća ima uslov: Obama može da potpiše zakon ako se u njemu stavi fraza da su sve radnje predviđene zakonom moguće samo uz saglasnost predsednika. To jest, Obama ponovo ima krajnju reč. Ovu varijantu bi trenutna administracija mogla da prihvati.
Činjenica da bi sankcije Rusiji zbog situacije u Siriji mogla da uvede i Nemačka navodi „Volstrit džurnal“. List smatra da je za sada pitanje u Nemačkoj u ranoj fazi razmatranja. Zvanična potvrda ove informacija o pripremi nemačkih sankcija još nije stigla u Rusiju.
