On je, povodom otvaranje prvog segmenta izložbe „Istina o Jasenovcu“, koja će početkom godine biti prikazana u Njujorku, rekao da nije bitno ko su najveće žrtve i da je obaveza svih da učine sve da se zločini nikada ne zaborave kako se ne bi ponovili, posebno u eri kada se ne samo negiraju zločini, već i opravdavaju.
Na svečanom otvaranju segmenta izložbe srpske akademske dijaspore o Jasenovcu i potpisivanju saradnje srpske i jevrejske zajednice povodom 75 godina od osnivanja tog ustaškog logora, Dačić je rekao da je svečanost skroman doprinos sveopštim naporima na sprečavanju revizije istorije i na zaštiti sećanja na sve srpske žrtve 20. veka, a posebno na jasenovačke velikomučenike.
„Susret istoričara Grajfa, Litučija i Knuta Toresena sa Emirom Kusturicom dao je dodatni impuls bližem ne samo ličnom, već i institucionalnom povezivanju. Naime, biće potpisani istorijski Memorandumi o razumevanju Andrićevog instituta i Instituta za Holokaust iz Tel Aviva i Instituta za Jasenovac iz Njujorka, Instituta za uporedno pravo i Etnografskog instituta SANU, za početak“, rekao je Dačić.
On je dodao da će biti otvorene grupe i katedre za izučavanje Holokausta i genocida u Jugoslaviji od 1941. do 1945. godine, pa će u Beogradu i Andrićgradu već sledeće godine biti održavane i svetske konferencije u toj oblasti.
Dačić je naglasio da je skup misija očuvanja tekovina čovečanstva i univerzalnih vrednosti svih naroda sveta i ima za cilj umrežavanje slobodoljubive avangarde i intelektualne elite.
„Saveznici su u Drugom svetskom ratu odneli vojnu pobedu, ali postavlja se pitanje 75 godina nakon početka Drugog svetskog rata da li je 1945. godine dobijena i bitka protiv fašistoidnih ideologija, poput nacizma i ustaštva, koje su bile tamnice naroda i fabrike smrti sa brojnim mučilištima i logorima istrebljenja“, naglasio je Dačić.
Prema njegovim rečima, pokušaji revizionizma su „poziv na buđenje“ i poziv na podizanje svesti o opasnostima od restauracije fašistoidnih ideologija u vreme uznapredovalog tehnotroničnog društva, velikog uticaja društvenih mreža i intenziviranja migrantske krize u Evropi.
Šef srpske diplomatije je rekao da svakako taj skup neće promeniti svet, niti će uspeti da iskoreni mračne ideologije kojima je, nažalost, i danas bremenit svet, ali ideja svih učesnika na projektu Jasenovca je da se izložbom u Njujorku probudi svest o kolektivnom identitetu i zajedničkim vrednostima koje valja braniti u vreme velikih globalnih promena.
„Pitanje zaborava na žrtve nije neko tamo tuđe pitanje, nego se tiče svih nas, jer u vreme izrazite globalne ekonomske krize i ogromnih migracionih kretanja po Evropi, treba biti na oprezu, da se ne upadne u zamku ekstremnih, isključivih ideologija koje su i u Prvom i u Drugom svetskom ratu čovečanstvo dovele na rub destrukcije i propasti“, podvukao je on.
Taj projekat, kako je dodao, treba da doprinese mobilisanju svetske javnosti i da bude doprinos naporima Ujedinjenih nacija na očuvanju univerzalnih vrednosti svih naroda kao što je težnja miru i slobodi, a posebno zaštiti ljudskih prava, kao dostignuća čovečanstva 21. veka.
Garant toga su upravo Ujedinjene nacije koje su donele brojne rezolucije i deklaracije, pa i Durbansku, u čijem finalnom dokumentu države-članice UN osuđuju svaki pokušaj rehabilitacije i restauracije fašizma, nacizma, ksenofobije i nasilnih nacionalističkih ideologija na osnovu rasnih i nacionalnih predrasuda, ukazao je Dačić.
Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima je civilizacijsko dostignuće čovečanstva, u kojoj su sadržane vrednosti dostojne čoveka, a suprotstavljanje i sprečavanje fašistoidnih ideologija dužnost je svih zbog budućnosti dece i čovečanstva, zaključio je Dačić
Segment izložbe se nalazi u Muzeju srpske diplomatije, koji, prema rečima Dačića, sadrži eksponate koji govore o istoriji zemlje.
Tako se u Muzeju, koji treba da bude više otvoren za javnost, nalazi originalni primerak Nobelove nagrade dodeljene Ivi Andriću i njegova diplomatska uniforma, istakao je Dačić.
Takođe postoje i dokumenti koja treba predstaviti javnosti, među kojima i deo prepiske Beograda i Buenos Ajresa sa zahtevom za ekstradiciju Ante Pavelića do koje nikada nije došlo.
