Vežbe su počele dan nakon što je Rusija izašla iz sporazuma sa SAD o uništavanju viška plutonijuma, a trajaće do 7. oktobra. Zbog toga neki posmatrači i naročito zapadni mediji ove vežbe povezuju sa jačanjem napetosti u odnosima Moskve i Vašingtona oko Sirije i drugih pitanja.
Neki zapadni mediji vežbe ruske civilne zaštite ocenjuju kao pripreme za „apokalipsu“, dok zapadne novinske agencije navode da odluka ruskog ministarstva podseća na Hladni rat, kada su građani Sovjetskog Saveza obučavani kako da prežive u slučaju nuklearnog konflikta.
„Tajms“, recimo, piše da je Moskva tokom aktuelnog Putinovog mandata dva puta imala vežbe vezane za eventualni nuklearni napad, ali istovremeno podseća da je Rusija najveća nuklearna sila na svetu.
Britanski list takođe podseća na izjavu ruskog Ministarstva za vanredne situacije da Moskva ima dovoljno skloništa da u njih smesti sve žitelje prestonce — oko 12 miliona ljudi.
Direktor ruskog Centra za energetiku i bezbednost Anton Hlopkov za Sputnjik kaže da takvim senzacionalističkim naslovima zapadni mediji zapravo samo podižu tiraže svojih novina.
„Ekonomska situacija nije baš najbolja i verovatno kompanije sve manje kupuju reklamu u medijima. Stoga je jasno zašto određeni mediji pokušavaju da povećaju tiraž uz pomoć bombastičnih naslova o ’nuklearnom ratu‘.“
Prema njegovim rečima, vežbe civilne zaštite nemaju nikakve veze sa „pretnjom od nuklearnog rata“.
„To je potpuno ’iskrivljen‘ zaključak jer poslednje odluke Rusije, recimo, o suspenziji sporazuma u oblasti nuklearnog istraživanja ili sporazuma o plutonijumu ne bi trebalo doživljavati kao da Rusija menja stav o korišćenju nuklearnog oružja. Naravno da je sve to što se dešava u nekom smislu rezultat pogoršavanja bilateralnih odnosa Rusije i SAD, ali ipak postoji ogromna razlika između ’pogoršavanja‘ i ’nuklearnog rata‘“, naglašava on.
On podseća da se vežbe civilne zaštite redovno održavaju u Rusiji, dodajući da „one ranije nisu bile tolikih razmera, ali da sada jesu, pre svega, zbog aktuelnih izazova, poput terorizma“.
Međutim, činjenica je da su ovo redovne godišnje vežbe, čiji je glavni cilj provera spremnosti građana i pripadnika civilne zaštite i tehnike u slučaju različitih vanrednih situacija — prirodne, humanitarne ili tehnološke katastrofe, rata, nuklearnog napada ili nuklearne katastrofe.
Ministar za vanredne situacije Vladimir Pučkov je izjavio da će pokrenuta četvorodnevna vežba pomoći da se „podigne vladina efikasnost u rešavanju posledica vanrednih situacija širokih razmera“.
Vežbe se održavaju u tri etape, od Vladivostoka do Kalinjingrada. Za svaki region „razrađen“ je scenario mogućih vanrednih situacija, uzimajući u obzir sve postojeće rizike. Tako se grad Abakan u Republici Hakasiji našao na udaru vazdušnih napada, u Krasnodarskom kraju došlo je do probijanja brane i tu navodno prete velike poplave, na Krimu je „zemljotres“. U nekim krajevima Rusije došlo je, navodno, do požara, u drugim do izlivanja gasa itd.
Sprovode se vežbe evakuacije, podele gas-maski i druge zaštitne opreme, pružanja prve pomoći i sl.
Testiraju se komunikacijski sistemi, svi sistemi hitnog obaveštavanja, kao i sistemske medicinske i spasilačke službe.
Ovim vežbama se proverava i koordinacija federalnih, regionalnih i lokalnih vlasti, izvodljivost planova za vanredne situacije, stanje infrastrukture civilne zaštite poput skloništa i rezervi za vanredna stanja…
Vežbe civilne zaštite su u Rusiji već postale i tradicionalne — vrše se svake godine od 2012. i tempirane su za 4. oktobar, koji je Dan civilne odbrane u Rusiji.
