Beogradski list navodi da su zamerke upućene na vladavinu prava, dijalog sa Prištinom, saradnju sa Hagom i spoljnu politiku.
„U nacrtu izveštaja, koji je u sedištu EU prošlog petka predstavljen srpskoj strani, konstatovano je da je potrebno ubrzati sprovođenje postignutih sporazuma između Beograda i Prištine, pogotovo oko telekomunikacija i energetike, kao i postići dogovor oko otvaranja novih tema. Beogradu se zamera i što se oglušava na odluke Tribunala, pogotovo kada je reč o izručenju troje radikala koji se terete za nepoštovanje suda“, pišu Novosti.
Dodaje se da će se od Srbije tražiti da, kako napreduju pregovori o članstvu, usaglašava svoju spoljnu politiku sa EU.
„Neće biti direktnog zahteva da uvedemo sankcije Rusiji, ali će biti pobrojani svi vidovi saradnje i kontakti na visokom nivou između Beograda i Moskve, uključujući i posetu premijera Dmitrija Medvedeva, ukoliko do nje dođe do kraja oktobra. Očekivanja Brisela biće da Srbija u većoj meri koordinira sa EU, kada je reč o donošenju odluka i rezolucija u međunarodnim institucijama“, pišu „Novosti“.
Nekoliko „minusa“ zabeleženo je i u najvažnijim poglavljima 23 i 24, o pravosuđu i vladavini prava.
„Kritičkih tonova ima u delovima koji se odnose na reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i na medijske slobode. Ugrađene su i „primedbe“ pojedinih država-članica na Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, a istaknut je i značaj uloge civilnog društva i nezavisnih institucija u demokratizaciji zemlje, kao što je bio slučaj i u dosadašnjim izveštajima. Finalni dokument će se najverovatnije osvrnuti i na slučaj Savamala, odnosno Brisel će istaći nužnost rasvetljavanja tog događaja“, navode „Novosti“.
S druge strane, Beograd će biti pohvaljen za makroekonomski napredak i pozitivne privredne pokazatelje.
„Plus će dobiti i ’Parada ponosa‘, koja je protekla bez incidenata. U izveštaju će biti navedeno da je Srbija učinila izvesne pozitivne korake u vezi sa unapređenjem regionalne saradnje, da Beograd nije podržao referendum u RS, a biće osvrta i na zahlađenje koje je već nekoliko meseci primetno u odnosima Beograda i Zagreba. Da li će u izveštaju biti navedena preporuka Evropskom savetu da otvori nova poglavlja sa Srbijom, zavisiće, pre svega, od Nemačke i Velike Britanije, koje za to još nisu dale svoju saglasnost, pre svega zbog nezadovoljstva razvojem dijaloga Beograda i Prištine“, zaključuju „Novosti“.
