Koliko je efikasan S-300 u Siriji (foto)

Šef Saveta za odbranu i bezbednost Federacije Viktor Ozjorov izjavio je da bi ovaj potez mogao da bude „neophodan za sprečavanje incidenata sličnih obaranju Su-24“.

Ruski senator aludirao je na incident kada je turska avijacija oborila ruski bombarder Su-24 na severu Sirije 24. novembra 2015. Nakon incidenta na nekoliko meseci su zamrznuti srdačni odnosi dveju zemlje.

Vojni analitičar Vladimir Jevsejev smatra da je Rusija rasporedila S-300 u Siriji u pokušaju da pojača svoju odbranu posebno protiv raketnih napada.

„Za razliku od drugih sistema protivvazdušne odbrane, na primer S-400 ’Trijumf‘, S-300VM ima dodatne mogućnosti protivraketnih napada. On može da presreće bojeve glave koje se kreću brzinom do pet kilometara u sekundi i da ih uništi na maksimalnoj visini od 30 kilometara“, objasnio je on.

Zbog toga S-300 može da porazi subsonične rakete poput „Tomahavka“, kao i balističke rakete, dodao je Jevsejev.

General-potpukovnik Ajteš Bižev indirektno je potvrdio ovu procenu. On kaže da „Antej-2500“ pre svega ima zadatak da se „suprotstavi vazdušnom napadu krstareće rakete na administrativne, industrijske i vojne objekte, kao i na naše snage“. On je za „Svobodnu presu“ rekao da je S-300V4 bolji u presretanju krstarećih raketa od naprednijih S-400.

S-300V4 koji je unapređena verzija S-300VM, predstavlja „visoko automatizovano i ekstremno efikasno oružje“, rekao je Bižub i dodao da je vreme njegove pripravnosti pet minuta.

Šef Centra za vojne prognoze Anatolij Ciganok istakao je da je Pentagon ima znatno više borbenih aviona u blizini Sirije.

„Prema navodima različitih izvora, ruske vazduhoplovne snage rasporedile su negde između 20 i 40 aviona u Siriji. SAD ima dve vazdušne grupe stacionirane na nosačima aviona u regionu. Drugim rečima, oni imaju 140 aviona. To je razlog zašto je ruskoj vojsci u Siriji potrebna dodatni oblik zaštite od vazdušnih napada“, objasnio je on.

U službi od 2013, S-300V4 (NATO oznaka SA-23 „Gladijator“) ima za cilj praćenje i presretanje balističkih raketa malog i srednjeg dometa, aerobalističkih i krstarećih raketa, kao i aviona sa fiksnim krilom, sisteme za ometanje radara i precizno vođenu municiju. Ona ima domet od 400 kilometara i može istovremeno da pogodi 24 aviona ili 16 balističkih ciljeva u različitim kombinacijama.

Sistem je konstruisao i proizveo državni koncern „Almaz-Antej“.