Gradonačelnik Beograda Siniša Mali i šef Departmana za spoljnoekonomske i međunarodne odnose Moskve Sergej Čerjomin otkrili su spomen-ploču Nikolaju Krasnovu u njegovoj ulici. Svečanosti je prisustvovao i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin, koji je rekao je da je za njega velika radost da prisustvuje otkrivanju spomen-ploče istaknutom rusko-srpskom arhitekti.
„Ovo je sećanje na svu emigraciju Belih Rusa, na njih 90 hiljada koje je prihvatila Jugoslavija. Ruski arhitekta na srpskoj zemlji nije dobio samo utočište nego i mogućnost profesionalne samorealizacije. Otkrivajući ovu spomen-ploču odajemo poštu čoveku koji je sa velikom pažnjom stvarao arhitekturu Beograda“, rekao je ambasador Čepurin.
On je zahvalio Skupštini grada Beograda i Sekretarijatu za kulturu na odluci da jedna od beogradskih ulica dobije ime Nikolaja Krasnova. Ambasador je podsetio da je veliki arhitekta 12 godina obavljao funkciju glavnog gradskog arhitekte Jalte, te da samo na Krimu postoji više od 50 njegovih građevina, među kojima je i čuveni Livadijski dvorac.
I šef Departmana za spoljnoekonomske i međunarodne odnose Moskve Sergej Čerjomin osvrnuo se na činjenicu da je Krasnov u Rusiji izmenio izgled Jalte na Krimu, izgradivši 60 zgrada. Takva remek-dela nisu mogla da ostanu neprimećena, zbog čega je dobio zvanje carskog arhitekte i akademika arhitekture.
„Krasnov je došao u Srbiju posle Oktobarske revolucije. Poklonio joj je svoju dušu stvarajući remek-dela arhitekture“, rekao je gost iz Moskve.
Čerjomin je Beogradu, Srbiji i njenim žiteljima poželeo mir, da nikada više nijedno arhitektonsko delo, kuća ili zgrada ne budu bombardovani.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali je podsetio da je Krasnov ostavio izuzetno važan i neizbrisiv trag u arhitekturi i urbanizmu Beograda, projektujući neka od najlepših zdanja, kao što su zgrada Ministarstva finansija i zgrada Arhiva Srbije.
Mali je naglasio da je Krasnov pre mnogo godina uspostavio graditeljske mostove između Srbije i Rusije i na taj način doprineo bližem povezivanju dva naroda. Njegova arhitektonska dela prepoznatljiva su kako među stručnom javnošću tako i među građanima koji se uvek iznova dive lepoti zdanja koje je Krasnov osmislio i projektovao, rekao je Mali.
„Zato je obaveza svih nas da i u budućnosti uspostavljamo trajne mostove kulturnog i svakog drugog zajedništva između srpskog i ruskog naroda. Grad Beograd pamti i ne zaboravlja ljude, umetnike, stručnjake, prijatelje koji su utkali i poklonili deo svoje životne i radne energije ovom gradu“, istakao je gradonačelnik.
Podsetimo, Krasnov je projektovao sve najvažnije administrativne zgrade u Beogradu, ali i zgradu Arhiva Srbije, koja je prva namenski građena zgrada za arhiv na Balkanu. Jedan od najvećih projektnih i graditeljskih poduhvata je izgradnja mosta kralja Aleksandra Prvog.
Krasnov se bavio i unutrašnjom dekoracijom Narodne skupštine, uredio je i park ispred Parlamenta, Dvor na Dedinju, Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu. Jedan od njegovih prvih zadataka u prestonici bila je zaštita crkve Ružice na Kalemegdanu. Sledi rekonstrukcija Njegoševe kapele na Lovćenu.
Projektovanje memorijalnih objekata je posebno poglavlje u njegovom radu. Najveći i najvažniji spomenici podignuti u znak sećanja na stradale srpske očeve i sinove, vojničko groblje na Zejtinliku kod Soluna i kosturnica na grčkom ostrvu Vido, delo su Aleksandra Krasnova.