Duraković tvrdi da će Bošnjaci pristati na sve, osim da im Grujičić bude načelnik.
Komentarišući rezultate izbora u Srebrenici, profesor Banjalučkog univerziteta Miloš Šolaja za Sputnjik kaže da je nemoguće postići mir i stabilnost ako se izborni rezultat ne prihvata bespogovorno.
„Ukoliko se, kada stignu svi glasovi iz inostranstva, utvrdi da je zajednički kandidat srpskih stranaka zaista osvojio to mesto, onda to treba prihvatiti kao legalno i legitimno. Na kraju krajeva, to je i bio jedan od ciljeva uspostavljanja mira u BiH — nema mira ako ćemo selektivno birati ko koga predstavlja. Treba očekivati da će taj načelnik raditi za dobrobit svih ljudi, bez obzira na to koje su nacionalnosti, jer je to ključ multikulturalizma i liberalne demokratije — onakve kakva je posle Dejtona i uspostavljena u Bosni i Hercegovini“, kaže Šolaja.
On napominje da će mesta ključnih ljudi u opštinskoj upravi biti raspodeljena na bazi etničke ravnopravnosti i multikulturalizma, i da oko toga ne bi trebalo praviti problem.
„Ono što bi moglo da predstavlja dramu za Ćamila Durakovića jeste spoznaja da Bošnjaci više ne žele da glasaju za Srebrenicu. Oni imaju značajan broj glasova i u inostranstvu i u samoj Srebrenici, i da su izašli — glasali bi. Ovako je ovo rezultat koji je potpuno legalan, a sve drugo je deo arsenala propagandnog artiljerijskog oružja — da nešto pokušate da izboksujete kada izgubite izbore“, objašnjava Šolaja.
Durakovićeva upozorenja da će, u slučaju da se Srbin nađe na čelu Srebrenice, Bošnjaci imati problem zbog „psihološkog efekta“ i da niko neće moći da spreči njihov odlazak iz tog mesta u većem broju, profesor Šolaja vidi zapravo kao navođenje na iseljavanje.
„Durakovića treba politički upozoriti da to što radi nije dobro za multikulturalizam i zajednički život. Znamo da je pitanje zločina u Srebrenici manje-više razrešeno — činjenica je da se to već obeležava, da je to jedna tragična situacija koja je nastala kao posledica rata, i ne mislim da će Srbin kao načelnik opštine sprečiti obeležavanje, ili možda slučajno razrušiti taj memorijalni kompleks. Upravo suprotno — u civilizacijskom smislu upravo je tim veća obaveza nekoga ko je druge nacionalnosti, a ovog puta je to Srbin, da to zadrži i održi, a ne da koristi kao sredstvo za zaoštravanje međunacionalnih odnosa. Dakle, to što neko svoj izborni neuspeh želi da pravda istorijskim i postistorijskim događajima, mislim da bi bilo bolje da se okrene sebi i onome što je uradio za četiri godine“, kaže profesor Miloš Šolaja u razgovoru za Sputnjik.
