Eksperimenti za istraživanje izvršeni su na rolerkosteru u „Diznilendu“, na kojem je položaj sedišta pomogao da se kamen izbaci u 63,89 odsto slučajeva kada su osobe sedele pozadi, a 16,67 odsto kada su sedele napred.
Istraživači su stvorili imitaciju funkcija ljudskog tela tako što su napravili veštačku repliku bubrega, napunili ga pravim kamenom iz bubrega i stavili ih u ranac na nivou bubrega.
Smatrano je da je kamen „prošao“ u zavisnosti od toga da li se nalazio u silikonskom bubregu na kraju vožnje.
„Ono što je neverovatno je da je u roku od samo nekoliko vožnji bilo očigledno da postoji ogromna razlika u stopama prolaza u zavisnosti od sedišta na prednjem ili zadnjem delu rolerkostera“, rekao je za „Atlantik“ dr Dejvid Vartinger, profesor urologije na Državnom univerzitetu u Mičigenu, koji je koautor studije, i dodao da je „bilo mnogo treskanja u zadnjem delu rolerkostera“.
Nakon 200 vožnji sa kamenjem različite veličine i oblika, istraživači su otkrili da se eksperiment pokazao najefikasnijim za manje kamenje u bubregu. Vartinger je rekao En-Bi-Siju da bi kamen veći od 4 ili 5 mm mogao da se zaglavi i „tada biste se osećali kao da rađate bodljikavo prase“.
