Visoko sudsko i Tužilačko veće BiH je na vanrednoj, telefonskoj sednici odlučilo da će dužnost glavnog tužioca Tužilaštva BiH obavljati Gordana Tadić, za, kako je saopšteno, vreme sprečenosti glavnog tužioca Gorana Salihovića da obavlja tu funkciju. Ona će ga menjati do okončanja disciplinskog postupka koji se vodi protiv njega.
Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih Milorad Kojić kaže za Sputnjik da ono što je definitivno bilo prisutno u periodu dok je glavni tužilac BiH bio Goran Salihović jeste potpuna opstrukcija predmeta ratnih zločina nad licima srpske nacionalnosti. U njegovom mandatu istekao je rok za procesiranje najsloženijih slučajeva ratnih zločina, jer Tužilaštvo nije ispunilo ono što je bilo propisano strategijom.
„Sa stanovišta procesiranja ratnih zločina Goran Salihović je smenjen potpuno opravdano. On je u toku svog mandata stvarao privid da Tužilaštvo dobro radi kada je u pitanju procesiranje ratnih zločinaca, jer se bavio kvantitetom, a ne kvalitetom. Sada je izuzetno bitno da na mesto tužioca dođe neko ko je savestan i ko neće da pravi takvu vrstu opstrukcije, jer ono što ovo podneblje zahteva jeste jednak pristup pravdi“, kaže Kojić.
On objašnjava da svi oni koji su odgovorni za ratne zločine treba da budu u procesu, što se nije dogodilo kada je Salihović bio na čelu Tužilaštva.
„To je jedini put da se dođe do pomirenja i do suživota, a do sada je Salihović taj proces samo usporavao“, naglašava Kojić.
Doktor nauka odbrane, bezbednosti i zaštite i savetnik ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske Predrag Ćeranić kaže za Sputnjik da uopšte gledano BiH nema sreće sa glavnim tužiocem Tužilaštva BiH — dovoljno je reći da niko od Salihovićevih prethodnika nije dočekao kraj mandata.
„Bez obzira na to da li je tužilac bio Srbin, Hrvat ili Bošnjak, Republika Srpska je konstantno imala primedbe na dvostruke aršine koji se primenjuju u procesiranju optuženih za ratne zločine, jer je ta uloga namenjena prevashodno Srbima koji za ratni angažman dobijaju epitete zločinca, dok su Bošnjaci žrtve ili čak heroji“, kaže Ćeranić.
On dodaje da je suspenzija Salihovića rezultat određenih pritisaka koje dolaze od SDA, pa i takozvane međunarodne zajednice koja se u BiH svodi na Sjedinjene Države i njene evropske saveznike. Bez obzira na Salihovićev odnos prema referendumu, on bi svakako bio suspendovan ili smenjen.
„Pre mesec dana u medijima se pojavio prepričani transkript razgovora Salihovića sa, navodno, novinarom RTRS-a iz kojeg se izvlači zaključak da je tužilac BiH bio ’na ruci‘ predsedniku Dodiku. Taj utisak je proširio dobar deo bosansko-hercegovačkih medija“, objašnjava savetnik ministra unutrašnjih poslova BiH.
Ćeranić kaže da se iza toga u stvari krije spor Salihovića sa SDA, jer se on javno konfrontirao sa ministrom bezbednosti BiH i sa direktorom vojno-obaveštajne agencije, koji su, po onome što u javnosti ispoljavaju, kadrovi SDA.
„Mislim da to ne treba dovoditi u vezu sa pozivom na saslušanje predsedniku RS Miloradu Dodiku i uopšte otvaranjem istrage o referendumu. Tužioce, kao i sve sudije u BiH, imenuje Visoki sudski i Tužilački savet, čije članove opet biraju svi tužioci i sve sudije u zemlji, što navodi na dokaz da je to jedan veoma zatvoren sistem u koji ipak prodire politički uticaj stranke SDA, tj. međunarodne zajednice“, kaže Ćeranić.
Naš sagovornik zaključuje da bi, da Salihović nije suspendovan zbog Dodika i referenduma u RS, sigurno bio suspendovan zbog političkog uticaja koji je prisutan u pravosudnim strukturama BiH i njegovog sukoba sa SDA.
