Ivan Nikolić, ekonomisa i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, smatra da trenutni pritisci na Rusiju sa svih strana ukazuju da će se cena nafte držati na nivou ispod 50 dolara za barel samo zato što to Moskvi ne odgovara.
„Za Rusku Federaciju to su izvori prihoda koji se ne mogu kompenzovati ili zameniti u nekom prihvatljivom roku. Standard građana, a potom i geopolitički strateški položaj zavise od cene nafte. Ja sam skeptičan šta će doneti taj sastanak. Na prethodnom, načelno je bilo dogovoreno da će pokušati da održavaju postojeću proizvodnju, a vidimo da je Saudijska Arabija povećala proizvodnju“, kaže Nikolić.
On objašnjava da ako jedan naruši dogovor onda svi gube i ističe da je jako teško organizovati društvo, ili u ovom slučaju OPEK tako da se poštuju dogovori.
Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, na pitanje šta može da se očekuje od neformalnog susreta OPEK-a u okviru Međunarodnog energetskog foruma u Alžiru od 26. do 28. septembra kaže:
„Uvek mi to zvuči kao jedno nekorektno dogovaranje naftnih kompanija usmereno protiv potrošača.“
On objašnjava da su dogovori oko podizanja cena nafte usmereni ka tome da se dođe do održive cene eksploatacije, odnosno prodaje. Mićović smatra da je sa sadašnjim cenama sirove nafte nemoguće dugoročno očuvati sistem. Na pitanje koja je cena neophodna da bi se obezbedio kakav takav razvoj i povratak u održivi sistem eksploatacije, Mićović kaže da ne postoji jedinstveno mišljenje, ali da je optimalna cena između 50 i 100 dolara za barel.
„To u velikoj meri zavisi od toga kolika će biti potrošnja. Zapravo, uravnoteženost između proizvodnje i potrošnje je ono što diktira cenu, dok god imamo ovoliko veću proizvodnju i ponudu nego potrošnju ne postoji nijedna mera koja može da obrne trend cene. Ono na šta mogu da utiču jeste proizvodnja. Proizvođači nafte pokušavaju da utiču ograničenjem, a da li će uspeti i u kojoj meri videćemo“, kaže Mićović.
Ivan Nikolić veruje u dogovor radi održivosti celog sistema. On objašnjava da zemlje proizvode naftu po različitoj ceni.
„Što je za nekoga isplativo za nekoga je neisplativo, pogotovo ako se neko nosi i političkim interesima onda tu ekonomija igra sekundarnu ulogu“, kaže Nikolić.
Očekuje se da će na sastanku u Alžiru biti obnovljeni razgovori o zamrzavanju proizvodnje nafte među državama-članicama OPEK-a i drugim zemljama proizvođačima nafte. Cilj je da se dogovore o vremenskim okvirima primene.
Mićović međutim smatra da za stolom u Alžiru neće biti svi akteri, što će u nekoj meri otežati postizanje dogovora i dodaje da je nerealno očekivati da će se baš svi proizvođači sirove nafte ikada naći zajedno za stolom.
On objašnjava da SAD proizvodnjom iz škriljaca ne mogu presudno da utiču na cenu nafte.
„Oni mogu samo da se obraduju ako se postigne dogovor i podigne se cena nafte. Njihov donji limit je negde oko 70 dolara po barelu i naravno ne mogu svi da prave naftu po toj ceni“, kaže Mićović.
Mićović i Nikolić su saglasni da je političku scenu teško predvideti i ističu da koliko god da se vode ratovi, toliko stabilnost u snabdevanju nafte dovodi do mira u svetu.
Tamo gde multinacionalne kompanije ulože puno novca te zemlje su u neku ruku i zaštićene, zaključuju sagovornici emisije „Energija Sputnjika“.
