Na početku rasprave Tramp je napao ekonomsku politiku, ponavljajući svoje zavete da će smanjiti porez od oko 35 odsto na maksimalnih 15 procenata za američka preduzeća. On je takođe ponovio svoju kritiku da je Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini iz 1994. (NAFTA) destruktivan za industriju i radna mesta u SAD.
„Dugujemo 20 biliona dolara i u haosu smo. Krajnje je vreme da ovu zemlju vodi neko ko nešto zna o novcu“, rekao je Tramp.
Klintonova je uzvratila da bi Trampov plan za smanjenje poreza doneo dodatnih pet biliona dolara u dug Vlade SAD i tvrdila da bi njen ekonomski plan stvorio 10 miliona novih radnih mesta.
Ona je nastojala da ublaži rastuću zabrinutost u vezi sa godišnjim američkim trgovinskim deficitom od 800 milijardi dolara, rekavši da će imenovati specijalnog tužioca za sprovođenje sporazuma o slobodnoj trgovini.
Međutim, Tramp je podsetio Klintonovu da njeni planovi uključuju povećanje poreskog opterećenja na američku srednju klasu.
Njih dvoje su takođe razmenili kritike o ličnim pitanjima, kada je Klintonova pozvala Trampa da objavi svoj povraćaj poreza.
Tramp je rekao da će to učiniti kada Unutrašnja kontrola prihoda SAD završi reviziju njegovog preduzeća i uzvratio joj, rekavši da će ih objaviti kada Klintonova objavi 33.000 imejlova koje je izbrisala sa svog privatnog servera iz vremena kada je radila na mestu državnog sekretara.
Tramp je dodao da je brisanje poruka bilo namerno, a ne slučajno.
Klintonova je rekla da je upotreba privatnog servera bila „greška“ i branila svoje zdravlje i izdržljivost rekavši da je putovala u 112 zemalja dok je radila kao državni sekretar, a Tramp nije.
Što se tiče sajber-napada, Klintonova je rekla da će pitanje sajber-pretnji biti jedno od najvećih sa kojima će se suočiti sledeći američki predsednik i dodala da „nema sumnje“ da je Rusija izvodila sajber-napade na američke organizacije.
Ona je optužila Rusiju za „ispipavanje“ reakcije SAD svojim navodnim sajber-upadima.
Tramp je, međutim, uzvratio da nije dokazano da ni da je Rusija niti bilo koja druga država izvršila ove napade, a posebno protiv Demokratskog nacionalnog komiteta SAD (DNC). On je istakao da su hakovani imejlovi DNC-a otkrili da su zvaničnici Demokratske partije sistematski favorizovali Klintonovu u odnosu na senatora Bernija Sandersa.
Što se tiče politike na Bliskom istoku, Klintonova je izrazila jaku podršku Kurdima i rekla da Sjedinjene Američke Države moraju da nastave da podržavaju njih i njene arapske partnere protiv terorističke grupe DAEŠ.
Tramp je uzvratio da je Klintonova najodgovornija za uspon DAEŠ-a, pošto je ona, kao državni sekretar, zajedno sa Obamom, primenila politiku koja je dovela do gubitka kontrole u Iraku i većem delu Sirije, time omogućivši DAEŠ-u da se utvrdi.
Tramp je istakao da je spreman da nastavi blisku saradnju sa tradicionalnim američkim saveznicima, ali je insistirao da bi oni trebalo da počnu da snose značajne troškove za svoju odbranu, s obzirom na to da Sjedinjene Američke Države više ne mogu da nose ceo teret.
Sjedinjene Američke Države „ne mogu da budu svetski policajac“, rekao je on.
Klintonova je kao kontranapad rekla da bi Trampova politika podstakla druge velike zemlje da razviju svoje nuklearne kapacitete i dovedu do opasnog širenja nuklearnog oružja širom sveta.
„Politika SAD je bila da smanji širenje nuklearnog oružja… Trampov kavaljerski stav o nuklearnom oružju je duboko zabrinjavajući. To je pretnja broj jedan sa kojom se suočavamo u svetu“, naglasila je Klintonova.
Ona je rekla da će nastaviti da poštuje čitavu američku globalnu mrežu odbrambenih ugovora.
Tramp je rekao da su upravo nuklearno naoružanje i pretnja za izbijanje nuklearnog rata, a ne globalno zagrevanje, najveća pretnja sa kojom se suočava američki narod i ljudska rasa.
Klintonova je istakla svoje iskustvo u vlasti, a posebno svoje četiri godine na mestu državnog sekretara. Tramp je priznao da je ona nagomilala iskustvo, ali je rekao da je to iskustvo „loše“.
