Saudijska Arabija bombarduje Jemen od 2015. Rat je već odneo 10.000 žrtava, a više od milion dece je neuhranjeno, prema podacima UN. Velika Britanija je jedan od glavnih snabdevača oružja usluga za Saudijce. Ona je odobrila više od tri milijarde funti u prodaji oružja kako bi vratila bivšeg predsednika Jemena Abda Rabuha Mansura Hadija, saudijskog saveznika.
Ali američki senator Kris Marfi navodi da „američki otisak postoji na svakom ubijenom civilu u Jemenu“, navodi Si-En-En. Pod administracijom predsednika Baraka Obame SAD su prodale više oružja Saudijskoj Arabiji nego bilo koja druga administracija.
Amerika je, takođe, koaliciji predvođenoj Saudijcima u Jemenu pomogla u obaveštavanju i punjenju aviona gorivom tokom bombardovanja. „Ako razgovarate sa Jemencima, oni će vam reći da ga ne smatraju saudijskim. Oni na bombardovanje gledaju kao na američko“, rekao je Marfi.
Evropska unija je pokušala da pokrene nezavisnu međunarodnu istragu agresije Saudijske Arabije u Jemenu i dobila podršku za svoj predlog. Međutim, protivljenje Velike Britanije potkopava te napore i primorava Savet za ljudska prava UN (UNHRC) da zameni predlog mnogo slabijim — „da prate i izveštavaju o situaciji“.
SAD imaju isti pristup prema izraelskim ratnim zločinima nad Palestincima. Ona je glavni snabdevač oružja za Izrael. Prošle godine na 29. redovnoj sednici UNHRC, Amerika je bila jedina zemlja u svetu koja se suprotstavila rezoluciji kojom se Izrael poziva na odgovornost za ratne zločine.
„Ovo je, nažalost, tipično za veliki broj zapadnih zemalja kada je u pitanju istraga o ratnim zločinima“, rekao je Zuns u intervjuu za „Pres TV“. „Uprkos pompeznim rečima o ljudskim pravima ovih velikih sila, ovo je za njih više političko pitanje“, dodao je on.
„Oni će istaći, a ponekad čak i preuveličati zločine protiv čovečnosti i druga kršenja ljudskih prava zemalja koje smatraju neprijateljima, ali će negirati, minimizirati i zataškati takve zločine onih vlada koje smatraju saveznicima“, objasnio je Zunes.
„Važno je da imamo istu meru za međunarodno humanitarno pravo. Sama priroda zakona je da treba da važi podjednako za sve, bez obzira na ideologije vlade ili spoljne odnosa“, zaključio je Marfi.
