Holivud strahuje
Kina, kako se i moglo očekivati, veoma pažljivo prati sve antikineske akcije u SAD. Tako nije propustila pojavu video-sajta „Kina vlada Amerikom“ čiji je tvorac Centar za američku bezbednost.
Pre nekoliko godina na „China owns US“ moglo se pročitati da je Amerika do guše u dugovima prema Kini, s obzirom na to da je Peking godinama aktivno kupovao državne obveznice SAD. Ta nevolja, međutim, danas više nije ono što najviše brine Amerikance.
Naime, ono od čega strahuje Centar za američku bezbednost je, na primer, poslovni aranžman od kojeg Kina može da dobije mrežu od osam hiljada bioskopa u SAD, ili, recimo, činjenica da Kina već danas kontroliše 15 američkih radio-stanica.
Dok se SAD ili neki Evropljani grčevito bore protiv za njih neobjašnjivog uspeha televizijskog kanala „Raša tudej“ ili „Sputnjika“, Kina je postigla daleko veći uspeh u istoj toj oblasti masovnih informacija, pa i ideologije, zahvaljujući investiranju u tu oblast, ukazuje politički komentator RIA Novosti Dmitrij Kosirjov.
Video govori o tome kako su Kinezi već praktično kupili ceo Holivud, uključujući „Dizni“. Nije reč samo o realnim kineskim investicijama vrednim milijarde dolara, nego, pre svega, o tome da se snimaju filmovi koje praktično produciraju holivudski Kinezi.
Najvažniji problem, prema oceni Centra, jeste samocenzura u Holivudu. Amerikanci se plaše da snimaju filmove koji bi uvredili bilo koga u Kini, jer neće dobiti prihode od kineskog tržišta.
Kako se na to može odgovoriti: video sajt predlaže da se oblast medija (uključujući kinematografiju) proglasi „strateškom“, odnosno da se podigne „kineski zid“ protiv idejne dominacije Pekinga. Reč je, razume se, o cenzuri. Uzgred, takva je reakcija standardnog „zapadnjaka“ i na ruske međunarodne medije: „Zatvoriti, ne emitovati“, podseća Kozirjov.
Zbog čega se u Americi plaše, a u Kini ne
Kinezi podsećaju da bi u toj zemlji mogao da bude otvoren sajt „SAD gutaju Kinu“, ako se osvrnemo na to kako deluje američki biznis u Kini.
Najveći broj knjiga koje se u Kini prevodi, kako se ispostavlja, dolazi iz SAD, a ista je situacija i sa filmovima. A za kineske studente Amerika je omiljeni izbor za sticanje obrazovanja. Da ne govorimo o tome da proizvodnja kineskih automobila, smartfona, programskih softvera i drugih proizvoda ne može da prođe bez američke tehnologije.
Kina veruje u globalizaciju ekonomije, ne boji se nje i veruje da joj je ona korisna. A Amerikanci, ili neki od njih, plaše se da će izgubiti u igri koju su sami izmislili.
„Ako govorimo samo o video-sajtu ’China owns US‘, tamo je u ideološkom segmentu sve prosto i primitivno. Prikazuje se odavno pokojni drug Mao, tvrdi se da kineski investitori u SAD imaju odlične veze sa ’liderima kineske komunističke partije‘“, navodi Kozirjov.
Prema njegovom mišljenju, ljudi koji ozbiljno misle da je današnja Kina komunistička jesu izgubljeni slučajevi, jer je najinteresantnije u fenomenu uspona Kine upravo odsustvo ideologije.
Interesantno je posmatrati kineski informacioni pritisak na spoljni svet. Stvar je u tome da Peking ne koristi nikakve kanale da prenese svoju ideologiju. Iz jednostavnog razloga što je zaista nema, ako se izuzme poruka auditorijumu da postoji velika, drevna, ekonomski i u svakom drugom smislu moćna civilizacija — Kina, zaključuje Kozirjov.