Prošle godine, kada je Rusija započela operaciju u Siriji, Obama je na to reagovao sa „podsmehom“. Američkom predsedniku očigledno se nije svidela „uporna spoljna politika“ Moskve na Bliskom istoku i u drugim regionima i on je jasno računao na činjenicu da će se ona „opeći u Siriji i izaći posramljena iz svoje avanture na Bliskom istoku“, navodi se u članku.
Međutim, to se nije dogodilo. Rusija se nije zaglavila u „živom blatu“ i uspela je da veoma efikasno iskoristi ograničene vojne resurse. Ona je promenila tok građanskog rata i sačuvala funkciju sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu, piše kanadski list.
Štaviše, u septembru su, bez obzira na prošlogodišnji Obamin sarkazam, Rusija i SAD objavile da je postignut Sporazum o Siriji. Ako on bude realizovan, veći delovi opozicije biće neutralizovani, a Moskva i Vašington će izvesti zajedničke operacije protiv Asadovih neprijatelja, DAEŠ-a i Nusra fronta, navodi list.
Ali bez obzira na to šta će se desiti sa Sporazumom, ruski predsednik Vladimir Putin postigao je da se SAD pridruže „imaginarnom ruskom živom blatu“. Obama izgleda slab i primoran da odgovori na akcije Moskve na Bliskom istoku, a Putin je „obezbedio sebi status neophodnog arbitra sudbine Sirije“, navodi se u članku.
Akcije Rusije u Siriji samo su deo njene politike da ojača svoju poziciju na Bliskom istoku i to joj uspeva i zbog samih Sjedinjenih Američkih Država koje ne učestvuju u onom što se dešava u regionu. Međutim, Vladimir Putin se pozabavio vezama sa Iranom, poboljšao je zategnute odnose sa Turskom i predložio Izraelu i Palestini da vode pregovore na ruskoj teritoriji.
Autor članka smatra da Moskva ima dva glavna motiva da vodi aktivnu politiku na Bliskom istoku. Prvi je želja da se zaustavi širenje radikalnog islama, a drugi — da se zaustavi serija državnih udara u zemljama tog regiona.
„Prema shvatanju Rusije, krajnji rezultat akcija Amerike uvek je jačanje haosa i radikalnih islamista, koji su neprijateljski raspoloženi i prema ruskim i prema američkim interesima“, navodi list reči zamenika direktora Centra za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona i naučnog saradnika programa „Rusija i Evroazija“ Džefrija Mankofa.
Uspesi na Bliskom istoku obezbeđuju Rusiji uticaj na zapadne zemlje, uprkos događajima u Ukrajini iz 2014. godine i pripajanju Krima. Iako se situacija u Ukrajini nije popravila, odnos Zapada prema Putinu se promenio. Sada Sjedinjene Američke Države i Evropska unija treba da uzimaju u obzir Rusiju, smatra profesorka Anđela Stent sa Univerziteta Džordžtaun.
Rusija je pobedila SAD i u tome da Vašington sve više odstupa od svog prvobitnog plana da smeni Asada. Svi događaji od 2011. godine pokazuju da je prvobitna politika SAD propala. S obzirom na to da opcije Vašingtona postaju sve manje povoljne, on nema izbora nego da se prilagodi ruskom pravca, piše list pozivajući se na Džefrija Mankofa.
