Nakon zatvorenog sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Hangdžouu, Obama nije pristao da sprovede zajedničku vojnu operaciju protiv DAEŠ-a u Siriji, objašnjavajući to „nedostatkom poverenja“ prema ruskom lideru. Očigledno je da su ga, u stvari, povukla mišljenja drugih američkih političara, koji se iz sve snage bore protiv zbližavanja sa Moskvom, smatra autor članka Stiven Koen.
Osim toga, Obama je odbio njihov predlog doktrine o neupotrebljavanju nuklearnog oružja i uklanjanju statusa visoke borbene gotovosti sa nuklearnih bojevih glava. Ova inicijativa bi omogućila da se smanje šanse za početak nuklearnog rata, navodi se u članku.
Autor je, takođe, skrenuo pažnju na činjenicu da je predsednik Ukrajine jednostrano promenio redosled aktivnosti potrebnih za realizaciju Minskog dogovora, najavljujući da povratak pod kontrolu granice sa Rusijom treba da bude prvi korak mirovnog plana, a ne završni, kao što je navedeno u dokumentu.
„Teško je zamisliti da je Porošenko napravio ovaj korak bez dozvole Obamine administracije i potpredsednika Bajdena, koji je bio odgovoran za ’ukrajinski projekat‘ od 2014. godine“, navodi se u članku.
Pre dve godine, Obama je najavio svoju nameru da „izoluje“ Rusiju i njenog predsednika. Međutim, na samitu G20, Putin je bio najpopularniji lider. Obama se, zauzvrat, na događaju našao u izolaciji, piše portal.
„Ovo se možda desilo zbog činjenice da se drugi mandat Obame bliži kraju, ili zbog toga što ga niko ne shvata ozbiljno kao lidera, ili iz oba ova razloga — to je pitanje tumačenja“, navodi se u tekstu.
Ocrnjivanje Rusije je osnova američke politike poslednjih nekoliko godina, međutim, Samit G20 je pokazao da se prema Moskvi u svetu ne odnose onako kako o njoj govore američki političari i pišu američki mediji.
„Amerika jedva da ostavlja utisak ’lidera slobodnog sveta‘. Mnoge zemlje, uključujući i evropske, mogu da se okrenu od Vašingtona u korist Rusije, što će verovatno dovesti do toga da Evropska unija skine sankcije Rusiji već u januaru“, zaključuje autor članka.
