List smatra da je, za razliku od prethodnih samita u Australiji (2014) i Turskoj (2015), ovaj samit bio trijumf ruskog lidera.
Navodeći kao primer uspeh Vladimira Putina u Hangdžou, autori teksta navode da je ruski lider postavio novi stav u razgovorima sa zamenikom prestolonaslednika Saudijske Arabije Muhamedom bin Salmanom, što je u oštroj suprotnosti sa njegovim prilično rezervisanim susretom sa kraljem Saudijske Arabije Salmanom prošle godine u Antaliji.
„Dve zemlje čiji su stavovi dijametralno suprotni, a posebno u vezi sa poteškoćama sirijskog predsednika Bašara el Asada, čak su potpisale i sporazum o proizvodnji nafte“, navodi se u članku.
„Drugo ’iznenađenje‘ bio je sastanak jedan na jedan sa američkim predsednikom Barakom Obamom, nakon koga je predsednik Rusije potvrdio ’iskrenost‘ svog američkog kolege u pronalaženju rešenja za sirijsku krizu“, navodi „Mond“.
Rezulat je još neočekivaniji s obzirom da je bilateralni sastanak dogovoren tek nakon što su dva lidera stigla u Hangdžou. Ton razgovora bio je u nivou „poslovnih pregovora“, rekao je neimenovani američki zvaničnik.
Jedan neimenovani diplomata koji je prisustvovao Samitu rekao je da ovo „očigledno bila osveta“ ruskog predsednika, koji se ovog puta, za razliku od prethodnih sastanaka, „našao u situaciji da su svi tražili priliku da razgovaraju sa njim“.
List je takođe istakao da je Vladimir Putin naglasio u svojoj uvodnoj reči, a lideri G20 kasnije fiksirali u svom završnom zvaničnom saopštenju, da su glavni fokus Samita izgledi za dalji svetski ekonomski rast, čime je nagovešteno da ukrajinska kriza i sirijski sukob imaju „manji značaj“.
Autori su takođe naglasili srdačnost kinesko-ruskih odnosa, što je bilo očigledno na samitu. Dve zemlje podržavaju jedna drugu da bi mogle da ostanu na poziciji moći prema zapadnim zemljama, ali drže odstojanje u vezi sa nizom tema.
Predsednik Putin je u Hangdžou izrazio solidarnost sa Pekingom u brojnim pitanjima, uključujući i teritorijalni spor u Južnom kineskom moru.
Drugi lider koji je imao priličan uspeh na Samitu je Redžep Tajip Erdogan. List navodi da su to turskom lideru bili prvi međunarodni pregovori na visokom nivou od neuspelog pokušaja prevrata u Turskoj.
Posledice pokušaja svrgavanja dovele su do pogoršanja odnosa Turske i niza zapadnih zemalja.
Turski lider iskoristio je Samit da još jednom progura svoju ideju tampon-zone na tursko-sirijskoj granici. „Za razliku od prošle godine, ovog puta je to uradio sa samopouzdanjem, uz podršku obnovljenih odnosa sa Rusijom“, zaključuje list.
