Dodika smo pitali da li je bio pozvan na tu manifestaciju i šta misli o euforičnom obećanju Đamila Durakovića da će glasati za suprugu bivšeg predsednika.
— Može tamo da glasa kako hoće, ali će ovde izgubiti Srebrenicu…
Da li takve „izlive ljubavi“ vidite kao opasnost za RS?
— Amerika je nesumnjivo važan faktor i ne treba je zanemariti, treba izbeći bilo kakav sukob sa Amerikom. To je pogotovu za male zajednice kakva je naša, potpuno normalno. Ali imate neke temelje koje ne smete pogaziti. Imate moral, karakter, ne možete dozvoliti da budete ljigavac i poltron i tako se ponašate u političkom smislu. To je poznata priča. Mnogo puta sam bio u Americi kada se odjednom pojavi neko ko i nije bio predviđen da bude na sastanku. Ja verujem da ni sam premijer nije znao ko će biti tamo. Pa Klinton je saučesnik u zločinu u Srebrenici. Klinton je od Alije Izetbegovića tražio da ako želi da se Amerika uključi na njegovu stranu, onda mora biti na nekom mestu pobijeno makar nekoliko hiljada ljudi! Onda je to Izetbegović obezbedio i Klinton je dao naređenje da se Srbi bombarduju. I sad, naravno da on brani svoj zločin.
Neću da ćutim o američkim zločinima
— Mogu da razumem da se neka vojna sila uključi u borbu protiv neke druge vojske, da se priključi nekoj trećoj strani, to je u redu. Međutim, vi ste tukli naše civile, bacali ste osiromašeni uranijum. Zbog vas su bolnice u Banjaluci danas pune dece od nekoliko godina koja boluju od leukemije i teških malignih oboljenja uzrokovanim bacanjem osiromašenog uranijuma. Šta ste vi to uradili? Zašto ste napali naše gene, naše živote na ovim prostorima? Šta hoćete, da ćutimo o tome? Evo, ja nisam spreman da ćutim. Onda uzmete takve splačine kakav je Duraković, koji glumata neke priče, kao on će sada obezbediti da Klintonova pobedi, pa ako ona pobedi taj glas će upravo biti odlučujući da bi neko ponovo došao u Srebrenicu i orgijao tamo u toj laži koja postoji. Laži su bile i Markale i Tuzlanska kapija i mnogo šta drugo…
Zanimljivo je da se tema o Markalama ponovo pokreće, iako je već dokazano da Srbi nisu pucali na Markale. Ipak se formira nekakva komisija…
— To je sve pod plaštom SAD. Amerikanci su se igrali tim situacijama u toku rata. Prvo je prekršen embargo oko oružja za to vreme, jer su dozvolili i tajnim kanalima preko Hrvatske naoružavali muslimane. Druga stvar je bila da su doveli mudžahedine, 4.500 svetih ratnika islama na prostor BiH koji su se i te kako obučili i kasnije bili deo onog što se dogodilo 11. septembra u Americi. Amerika pokazuje sposobnost da napravi sebi ozbiljne neprijatelje. Tad im je bilo potrebno da se Srbi okarakterišu kao glavni krivci, monstrumi, čak je insceniran i slučaj Markale gde je očigledno podmetnuta bomba, to je bio prvi teroristički akt u bivšoj Jugoslaviji. Muslimanska vlast je podmetnula eksplozive i ubila ljude, a medijski prikazala da je to došlo sa strane. Čak i sudije Haškog tribunala više ne prihvataju da je to istina. I niko nikad nije hteo da napravi na međunarodnom nivou ozbiljnu ekspertsku ekipu balističkih stručnjaka koji bi to utvrdili. Tako je bilo i sa Tuzlanskom kapijom, gde je isto podmetnut eksploziv, gde je ubijeno 70 ljudi, a onda rečeno da je to urađeno pucanjem iz jednog topa koji ne može da dobaci, i granate koja nije mogla ni pod kojim uslovima da sa tog položaja doleti baš tu.
U Srebrenici se i živi proglašavaju mrtvima
— Ali bio je tamo neki Verko, balistički stručnjak kod Muslimana, koji je pravio izveštaj i na Markalama, i na Tuzlanskoj kapiji. Zamislite kako je u toku rata on stigao iz Sarajeva da utvrdi šta je bilo u Tuzli. I to su svi uzeli kao zvaničnu priču. Nikada se nije utvrdila istina. Ovde postoji ozbiljna neistina i u vezi sa stradanjem u samoj Srebrenici. Uvek govorim da bih voleo da nijedan čovek nije poginuo, da nikada nije bilo rata, ali sad govorimo o činjenicama. Na bazi tih laži oni hoće da optuže moj narod i RS i obezbede njen nestanak zato što su oni lagali. Ja na to neću da pristanem, radi se o tome, ja neću da pristanem na neistine, a stradanje svakog čoveka i Bošnjaka, i Hrvata, i Srbina mene boli. A neistine su i Markale, i Tuzlanska kapija, i naravno ova njihova priča o Srebrenici koju hoće da pretvore u mit. A nije utvrđena istina…
Znate kako su oni upotrebili osnovu za presuđivanje? Tako što su vlasti za vreme Dragana Čavića u RS naterale da se napravi komisija koja je napravila izveštaj, odnosno potpisala izveštaj koji su napravili Pedi Ešdaun i stranci. Oni su samo potpisali izveštaj da se radi o 8.700 (žrtava). To nikada nije dokazano. Imate slučajeve da su ljude iskopavali u Vlasenici i drugim mestima i premeštali u Srebrenicu samo da bi pokazali broj. To će jednog dana biti istina. Ne može se to sakriti. Ja stalno uporno zovem i pozivam — hajde da napravimo jednu međunarodnu komisiju. Neka bude neutralni stručnjak koji će to tačno utvrditi za dve, tri, pet godina. Utvrditi tačno stanje, svakoga popisati. Pa mi smo zvali ljude čija se imena nalaze na nadgrobnim spomenicima u Srebrenici, zvali nekog Husu, imamo njegov broj, zvali ga u Švedsku i on se javi na telefon. A njegovo ime piše.
Da li Vi mislite da će, čak i da se ta komisija formira i da se donese odluka da nije bilo tako kako oni kažu, to nešto promeniti u percepciji RS?
— Neće. Mnogi su u Americi napravili karijere na priči o nama. I to su upravo Klintonovi ljudi. Ti se ljudi drže. Šta je njima važno ko je Dodik.
Pogledajte današnju štampu. Da se čoveku kosa digne na glavi. Bošnjaci prete RS, Hilari će da napadne Rusiju atomskom bombom… Svi bi da ratuju protiv svih. Može li se reći da je bezbednosna situacija ne samo u RS, nego u svetu davno prešla crtu podnošljivosti i da zaista vodi ka nekom ratu, nadam se manjem?
— Sve globalne krize Zapada uvek su se rešavale nekim ratnim sukobima. Hiperinflacija, Drugi svetski rat i sve ostalo što je treslo zapadnu ekonomiju. Kriza koja je 2008. godine manifestovana u Americi kao hipotekarna i raširila se na čitav svet, samo je kamuflirana i ona nije prestala. Ozbiljni su problemi. U zadnje vreme čujemo da su ozbiljne banke Zapadne Evrope pred kolapsom, čak nije moguće ni sanirati tolike dubioze. Šta mislite, šta će se desiti kad neka ozbiljna nemačka banka dođe u situaciju da padne.
Zapad nema rešenje za svoje ekonomije
Imali smo primer 2008. godine kada je država upumpala ogromne količine para…
— Jeste, ali pitanje je da li sad država može ili hoće. Ili će to opet. Ali opet je to krpljenje, nije rešenje. Zapad nema rešenje za svoje ekonomije. Evropa je upala u strukturalnu krizu zato što je naprosto došla u disbalans onoga šta su ciljevi i šta je moguće da se uradi… I to se generiše i kamuflira pričom o migrantima. Kako je moguće da jednu veliku Evropu od 550 miliona stanovnika ugrozi milion i po migranata. Percepcijski, to je nemoguće prihvatiti. Ali je napravljena priča da su oni glavni problem Evrope. Ne, naravno da nisu. Problem Evrope je to što njena ekonomija ne može da raste, problem Evrope je to što je zadnjih godinu dana svakih mesec dana štampala 60 milijardi evra bez pokrića do iznosa od 1.100 milijardi, kako bi spasla svoj ekonomski sistem. Ako štampate novac bez pokrića, vi utičete na slabljenje ekonomije i vaše vrednosti. Zapad je naučio na lagodan, lep i bogat život, a vi ga osiromašujete i onda je pitanje koliko su ljudi spremni da to prihvate.
Iz tih frustracija nastaju ratni lešinari koji se kreću i rade na isti način. Gde god se pojavi neka priča ili sugestija sa neke strane oni kreću u medijsku pripremu. Ili ja verujem da su samo spekulacije. Znate, u BiH se pojavi neki Halilović koji je bio komandant ratne Armije RBiH. I on sad nešto preti ratom. Mi znamo da je to stav svih u Sarajevu. Nije to Halilović.
Moram opet da pomenem Rusiju. Vi ne možete tamo, pretpostavljam, da pričate sa Putinom, a da ne pomenete i ta pitanja bezbednosti. Mi smo ovde u Srbiji imali razne priče — šalju nam Rusi ovoliko ili onoliko oružja, maltene atomsku bombu će nam poslati… Da li ste Vi imali takve razgovore sa Rusima, da Vas oni vojno pomognu, na bilo koji način — davanjem oružja, ili kredita za oružje, da ojačate tu odbranu… Jer smo svi mi svesni da je RS u stalnoj opasnosti?
— Pa Republici Srpskoj je oduzeto pravo na vojsku…
Da, ona ima samo policiju…
— Zna se tačno šta policija može da ima, i mi u okviru onoga što je zvanično i razgovaramo o nekim mogućnostima, ali to je sve zvanično. Mora javnost da zna da su, recimo, pod aranžmanom koji je važio i ugovorima kao što je recimo Aneks dva Dejtonskog sporazuma, koji je rešavao pitanje vojske na prostoru regiona, ograničene policijske snage. Mi smo do pre nekoliko godina bili pod uslovima, koje je neko od naših ranije potpisao, po kojima policija RS može da ima jednu pušku na deset policajaca. Samo jednu pušku! Zamislite, molim vas. To je bio propis, oni su mene pritiskali godinama da pristanem da se napravi taj aranžman, ja sam naravno odbio… Mi sad imamo mogućnost, kao sve policije, da svaki policajac ima pušku, da ima mogućnost, što je sasvim logično i normalno. Ako je to legalno na Zapadu, zašto bi bilo ovde nelegalno? U tom smislu hoćemo da opremimo i osavremenimo policiju, jer se naša policija pokazala sposobnom da se bori protiv terorizma. Iz tog nekog cinizma, iz nepodnošljivosti Zapada prema nama, oni kad sede sa mnom uvek govore da smo najbolja policijska agencija na prostoru Bosne i Hercegovine. Ali u svakom slučaju, nikad vam to javno neće reći. Recimo, naši momci koji rade u odeljenju za sajber-kriminal, pokazali su se kao jedni od najsposobnijih. Sada ih jure ovi sa Zapada, daju im bilo kave uslove samo da pređu kod njih, da rade za njihove agencije i ostalo.
A Vi ne date?
— Pa momci imaju patriotska osećanja… Ne radi se o tome, to je uvek lična odluka, ali momci su odlučili da ostanu ovde i da rade. Dakle, drugo je Srbija. Srbija ima pravo da se vojno naoružava, i to je sasvim logično — Srbija ima pravo na vojsku. Znate, je l‘ neko misli, taj Halilović, koji tu nešto napada sada nas, da bi Srbi ostali u vojsci BiH i napali Republiku Srpsku? Kako on to misli? To je ludo, to ne možete više da objasnite. Ali on to kao dokazuje, pokazuje. A kod nas u RS ne postoji nijedan ratni plan! Mi nemamo nijednu nameru da se maknemo, ili da nekoga dirnemo u tom pogledu. Imamo nameru da se branimo, i branićemo se. Imamo potencijal za to.
A prija li Vam kad kaže Vučić da neće nestati Republika Srpska?
— Naravno da neće nestati, i meni je drago, ja sam zahvalan Vučiću što to jasno govori. I to je veoma jasno i precizno, to nismo mogli da čujemo do sada u Srbiji. Evo sada čujemo, i to je veoma važno što on kaže. I ja sam veoma ponosan, i narod Republike Srpske je zahvalan za takvu vrstu priče. I to je, izvinite molim vas, sasvim logično ponašanje. Evo, pored toga, da se vratim na ovu priču, kako neko misli, taj Halilović, ili Bakir Izetbegović, da će kasarna u Banjaluci napasti Republiku Srpsku, tamo gde je bataljon u kojem Srbi čine 99 odsto ljudstva? Je l‘ to normalno? Nije normalno. Prema tome, oni to razbijaju Bosnu i Hercegovinu. Oni su ti koji žele rat u BiH. Mi želimo stabilnost i mir.
Novi projekti sa Rusijom
Dobro. Da završimo jednim kratkim pitanjem. Imate li jasne nove projekte, ekonomske, u Rusiji? Vi tamo idete na ekonomske razgovore. Da li možemo nešto da najavimo, ili da pohvalimo pred Vaš odlazak?
— Pa mi smo u stalnim kontaktima, naravno. Rusija je sada suočena i sa svojim problemima ekonomskog razvoja, i to će biti interesantno da vidimo, jer i mi smo imali sankcije. Mi to otprilike znamo. Nas bi interesovale neke proizvodnje koje bi bile moguće, na bazi naših sirovina, kao što je prehrambena industrija za rusko tržište. I u tom pogledu smo ranije razgovarali sa gospodinom Podorčenkom u Sankt Peterburgu, a krajem godine ćemo se naći na njihovom velikom privrednom forumu, gde ćemo pokušati da dođemo do nekih koji su zainteresovani za preradu voća i povrća, i naravno za preradu mesa. Ranije smo razgovarali o jednoj fabrici koja bi mogla da proizvodi pureće meso, i u tom pogledu sve su zaustavile, naravno, ove sankcije. To je bilo sve pre toga. Ja razumem da Rusija, naravno ima tu vrstu priče, ali sam spreman da to rehabilitujem ponovo, ukoliko postoji mogućnost.
