— Mogu da kažem da se radi o redovnim konsultacijama sa predsednikom Putinom koje su se odvijale i prethodnih godina u nekoliko navrata. To je uobičajena razmena informacija, pokušaj animiranja novih privrednih subjekata u Rusiji koji su se pokazali kao veliki i značajan investitor u Republici Srpskoj. Naravno da ću predsednika Putina, predsednika zemlje koja je članica Saveta za implementaciju mira u BiH, zemlje koja je odigrala nesumnjivu ulogu u zaustavljanju rata na Balkanu i dala veliki doprinos miru, informisati o stanju u BiH i u tom pogledu o razvoju političke situacije onako kako je mi vidimo u RS i u regionu.
Veoma me zanimaju i pogledi koje Rusija ima na aktuelna pitanja koja su globalno važna, poput Istoka, Sirije i nekih drugih područja, sve se to reflektuje na nas i naravno želimo da ojačamo naše potencijale za saradnju protiv globalnog zla koje se zove terorizam, a kome su izložene gotovo sve zemlje sveta. RS ima izrazitu opasnost od radikalnih islamskih grupa koje se šire u federaciji tamo gde je bošnjačka muslimanska vlast pod kontrolom, a Republika Srpska nesumnjivo predstavlja metu takvih terorista.
Mi smo i ranije imali razgovore o tome da zajedno obučimo specijalizovane jedinice za borbu protiv terorista i u tom pogledu želimo da ojačamo saradnju. Radi se o sasvim normalnoj, legalnoj i legitimnoj poseti, a to što neki šire histeriju vezanu za to, deo je ukupnih animoziteta pre svega prema Rusiji a i prema nama.
Oni koji su bili spremni da olako kao Bošnjaci u Sarajevu slušaju Zapad u uvođenju sankcija, čemu smo se mi suprotstavili, oni koji bi voleli da vide Rusiju slabu, a da RS ne postoji, svakako način jednog normalnog komuniciranja predstavljaju kao deo zavere. Uvek sam sa predsednikom Putinom razgovarao i Rusija kao ozbiljna zemlja nikada nije u pitanje dovela međunarodno pravo, nije sporila Dejtonski sporazum, BiH. Ona se zalaže za poštovanje međunarodnog prava, i to je opšte poznato. Ovo je prilika da se zahvalim predsedniku RF koji je odigrao veliku ulogu na sednici SB UN kada je sramna inicijativa Velike Britanije bila na stolu kako bi se srpskom narodu dala etiketa da je genocidan. Imajući u vidu istoriju i da niko dosad na taj način nije kvalifikovan, Rusija je sprečila takvu odluku, što je danas kapitalno istorijski važno.
Činjenica je da je referendum izazvao veliku napetost u regionu — mnogi od vas traže da ga ne održite. Da li može da se desi da i Putin zatraži odlaganje?
— Ne očekujem to, referendum je stvar koja se ne može zaustaviti. Pogotovo ne zbog izduvanih, lažnih veličina iz ratne opcije generala koji su činili ratne zločine, koji sada ponovo prete. Referendum se desio u međuvremenu, sastanak je dogovaran u julu kada sam bio u Sankt Peterburgu. Referendum je stvar koja je reakcija na akciju Bakira Izetbegovića koji je pokazao i dokazao da je Ustavni sud BiH pod njegovim patronatom i da samo izvršava njegove odluke. Isto tako je dokazano i da međunarodna zajednica sa Zapada uporno sprovodi bošnjačke interese u BiH. Referendum će zbog svega toga svakako biti tema razgovora sa Putinom. Neki koji ne vole RS kažu da je referendum kršenje Dejtonskog sporazuma, što nije tačno. Mi smo se opredelili za referendum da bismo sprovodili odluku Ustavnog suda.
Referendum je po definiciji izjašnjavanje naroda, zašto je on bio okidač za za opštu histeriju, pa i pretnje ratom. Šta hoćete da pokažete tim referendumom?
— Zapad ovo doživljava kao mešanje u unutrašnje stvari BiH. Zapadni ambasadori se vežbaju u BiH i pokušavaju da se pripreme za neka egzotična mesta, kao što je Bliski istok, i osokoljeni nekim ranijim ponašanjem misle da su oni vladari i gospodari BiH. U tom pogledu su se svrstali na stranu Bošnjaka i prihvatili njegove žalopojke o žrtvama i lažnu predstavu da su samo oni bili žrtve. Favorizovanje samo jedne žrtve i ignorisanje drugih žrtava je ono što sprečava pomirenje. Zapad funkcioniše tako što želi poslušnike, one koje sprovode njihove odluke, a RS je već pokazala da nije spremna na tako nešto. Spremna je za partnerstvo i dijalog ali ne i da bude podanik. Nastavićemo da branimo svoj interes koji nije uperen protiv drugih. Referendum nije o secesiji, kako to drugi predstavljaju.
Šta je to tako strašno u vezi sa referendumom?
— Ovo je primer kako se neko drznuo da upotrebi pravo koje ima. Radi se o tome da neko želi da postavi problem tako što će reći „nemate vi pravo, vi ćete da slušate“, a ako upotrebite svoje pravo, onda ste prekršili sve demokratske norme i demokratski proces koji je stigao sa Zapada. Pitam se, ako to mogu da imaju sve zemlje na svetu, zašto to ne mogu da imaju Srbi? I zašto su skočili da nam određuju koje pitanje treba da bude na referendumu? Oni su sada razvili histeriju na tome, a nažalost na to su naseli i ambasadori zapadnih zemalja, koji postavljaju pitanje hoće li ili neće biti priče o secesiji. To govori o tome da je BiH neuspešna zemlja, jer se plaši takvih spekulacija. Najveći krivac za destabilizaciju je struktura oko OHR-a, visoki predstavnici koji su se pokazali kao kriminalci visokog ranga. Propao im je pokušaj da naprave bosansku naciju, bosansko pismo i državu.
Dobro, 25. septembra će narod odlučiti. Kako vidite 26. septembar?
— Slavićemo.
Ali vi sada imate odluku Ustavnog suda da se referendum zabranjuje. U ovom trenutku vama ne preti nikakva opasnost, jer referenduma još nema, ali, ukoliko se referendum održi, to znači da vi niste poštovali odluku suda, što je krivično delo.
— To je sve stereotip koji nije tačan. Dakle, mi smo u nameri da sprovedemo odluku suda prvo smatrali da je neophodno da sprovedemo referendum da vidimo šta narod misli. Kad narod kaže šta misli, a narod će reći da misli da je 9. januar nešto što moramo obeležavati, mi ćemo u funkciji sprovođenja odluke Ustavnog suda otići u parlament, i u parlamentu kreirati ono što Ustavni sud traži. On traži i kaže da treba prilagoditi član 3b Zakona o praznicima. U uslovima u kojima se Bošnjaci osećaju nelagodno zato što je propisano da Dan republike 9. januar bude neradni dan. Evo, mi ćemo dozvoliti Bošnjacima u RS da rade, niko im nije branio ni ranije. A što se tiče 9. januara, piše u članu 3b, taj dan se slavi kao Dan republike.
Evo, mi ćemo promeniti i time ispuniti odluku suda, jer su tražili prilagođavanje i nisu nam ništa drugo rekli sem toga — mi ćemo staviti da 9. januar bude Dan državnosti RS. Jer onda će to napraviti klackalicu, opet će se neko žaliti na to. Mi imamo nesumnjivo mnogo termina koji nam odgovaraju, kao što su samostalnost, nezavisnost, pa ćemo to koristiti. Već 15 godina imamo nameru u tom pogledu da branimo naša prava, i branićemo ih. Pa ćemo se opet na kraju vratiti na priču da je 9. januar Dan RS. Prema tome, taj datum ne može biti upitan, to je greška. Nama ne piše u zakonu da je Sveti Stefan dan koji se obavezno obeležava… To mi kao Srbi slavimo, to je naša slava, to je naš način života i ne želimo da se odreknemo toga, to je naša vera, i šta je sada tu problem?
Mi to činimo privatno, mi to ne činimo javno. To što ja kao predsednik republike odlazim u crkvu, pa naravno da odem u crkvu, zašto bi to bio problem. Neki odlaze u džamiju, pa ja ne vidim tu nikakav problem. Zašto oni sada tu vide da je toliki problem da moraju da zakuvaju ovu igru koja je u suštini na trivijalnim razlozima i objašnjenjima postavljena, a u suštini hoće da kažu da RS nije stvorena 9. januara pre oružanog sukoba u BiH, jer je to bilo pre oružanog sukoba, nego ćemo mi vama reći kada ćete slaviti svoj praznik. To je nešto na šta niko ne pristaje i niko neće pristati. Neverovatna je još jedna stvar, da Zapad ili neko u regionu misli da će Bakir Izetbegović, koji je pokrenuo inicijativu čije su sudije donele odluku o tome reći „e Srbi ne mogu da slave 9. januar“, i da mi ćutimo o tome i kažemo „hvala, Bakire, bili ste veoma ljubazni, hvala što ste nam to uradili, kako mi to nismo videli pre, gde ste bili dosad, što niste ranije to pokrenuli“. On je lud ako misli da ćemo mi to prihvatiti. Da Bakir Izetbegović nama određuje praznik, pa to je nemoguće. To spada u sferu ne samo spekulacija nego i bolesti.
Poznato je da se u principu odluke Ustavnog suda u BiH malo poštuju, da 90 odsto odluka nije izvršeno. Postoje li neke sankcije u takvim situacijama?
— Pa to nema nigde na svetu, da se odluke Ustavnog suda kvalifikuju kao krivično delo. Nema nigde u svetu, pa ni u kvazidržavi, a BiH je gora nego kvazidržava, u kojoj su sudije u Ustavnom sudu stranci već 20 godina, stranci koji odlučuju. I onda vam dođe OHR i namesti vam priču o tome na koji način će se odlučivati. Sudije su dva Bošnjaka i dva Srbina i dva Hrvata. Ta dva Bošnjaka, od kojih je jedan predsednik Ustavnog suda Ćeman… Alija Izetbegović je tada zamrznuo funkciju predsednika Stranke demokratske akcije nacionalističke partije Bošnjaka.
Funkciju predsednika u tom ratnom vremenu je vršio taj Ćeman, koji je sada predsednik suda. A drugi sudija Ustavnog suda koji dolazi iz bošnjačkog naroda je gospođa Paralić, koja je pre nego što je došla u Ustavni sud bila potpredsednik SDA, sada Bakira Izetbegovića. I vi očekujete da su to pravnici, da su to neutralni ljudi… Devedeset odsto odluka se ne sprovede, samo su sada skočili da naprave predstavu.
Radi se o tome da muslimani hoće ovom galamom da sakriju svoje terorističke potencijale koje ne uništavaju. A mogli ste da vidite u Njujorku samo nekoliko dana ranije na marginama Generalne skupštine UN da je austrijski ministar inostranih poslova Sebastijan Kurc sazvao ministre regiona i da je utvrdio da je pojačan teroristički potencijal i islamizacija, pogotovu u BiH, Albaniji i na Kosovu. Konačno, jedna ocena u tom pravcu. E sad mi treba na to da zatvorimo oči i da ja kažem nekome ko dolazi iz EU koja ionako ne zna šta će sa sobom i glumi da je sve u redu i da se ništa ne dešava, a eto mi moramo da idemo putem EU, ona je mesto kuda mi idemo, a u suštini dok mi dođemo tamo, ona će se sama raspasti… To je ono što će se definitivno desiti.
Što je dobro…
— Mi treba da prilagođavamo standarde, što je dobro, ne želim ja da budem protiv toga. Ali u svemu tome odluke Ustavnog suda je visoki predstavnik nametnuo tu priču o krivičnoj odgovornosti. BiH nije ni imala svoj krivični zakonik, a nije ni predviđeno da ga ima, shodno Dejtonskom sporazumu ali i Ustavu. Visoki predstavnik je pokazao svoje kriminalne potencijale formiranjem Ustavnog suda i tužilaštva, a onda su doneli krivični zakonik kojim su propisali da je to krivično delo i nametnuto rešenje i onda naprosto to sada živi, šta da radite. Napisao ga Pedi Ešdaun ili neki Volfgang Petrič, koji tamo nešto govori o tome šta treba da uradi, uzme 300-400 evra da bi dao neku izjavu koja je uvek uperena protiv Srba.
U svakom slučaju, to je tako upakovano da vas goni na strah, a vi ako se prepadnete, naravno da ćete odustati od političke borbe, a ja nisam taj koji se boji i nisam siguran da bi mogli da, čak i u ovim uslovima.. Oni jedino što bi mogli jeste da uhvate referendum, ništa drugo. Sam narod hoće da izađe na referendum, svi političari su iza toga stali, pa i narodna skupština. Znači moraju sve nas da pohapse i da nas krivično gone, baš svakog ko izađe na referendum, ali to je nemoguće, to su besmislice. To su stvari koje su oni izmislili da bi se obračunali pre svega sa RS. To je potpuna kompaktnost u RS i vlasti i opozicije.
I onda se pojavljuju pretnje ratom…
— Bakir Izetbegović je pre dva meseca na sastanku sa zapadnim ambasadorom kome ja znam ime i prezime, sedeo i razgovarao o tome koliko oružja i kakve namere eventualno imaju Bošnjaci ukoliko se ovo ili ono desi, i oni imaju toliko i toliko pušaka, ovoga-onoga, a onda su vršili procene šta RS ima i govorili — eto, mi smo kao nešto manje naoružani. A taj isti Zapad je obezbedio da se unište svi naše fabrike koje se bave oružjem i municijom a u Federaciji je ostalo šest fabrika oružja i municije koje rade i niko na Zapadu nije smatrao da je to problem. Sve fabrike koje smo imali od Bratunca, remontnog zavoda, Orla… Devastirali su. Ali to uopšte ne znači da RS nema potencijala. Prvo, ako bi se bilo kakvi pokreti te vrste dogodili, mi smo istog trenutka izvan BiH. Mi nemamo nameru ostati nijednog trenutka u zemlji u kojoj s druge strane dolazi nasilje.
Da preciziramo — vi u takvoj situaciji proglašavate nezavisnost, otcepljenje?
— Bilo kakvi pokreti te vrste dovešće nas do toga da to uradimo, i mi ćemo se braniti. Govorim hipotetički o svemu, ali u svakom slučaju ne mora niko da sumnja…
Vi kažete da RS u slučaju da je neko napadne ima mogućnosti i sposobnosti da se vojno odbrani?
— Naravno.
Da li tu računate na Srbiju, Rusiju?
— Računam na svašta, računam pre svega na naš narod. Gledajte te muslimane koji misle da su neka gromada, da su neka siletina… Imate bolesnike tamo, frustrirane tipove. Ali mi znamo da oni misle da je to način i da je to rešenje. Od pre pet godina znamo da su imali nameru da prodru ovamo od Sarajeva, na Drinu. Njima je Drina nešto što misle, preko Sokoca tu da izbiju, jer ona kao nešto graniči. Lakše je braniti se nego napadati, to svakako.
Drugi deo intervjua sa Miloradom Dodikom, o Klintonu, slučaju Markale i Tuzlanskoj koloni čitajte sutra na našem sajtu.
