Do preokreta je došlo nakon što je ta organizacija počela da gubi ogroman novac zbog povlačenja sa velikog ruskog tržišta, pa sada traži načine kako da se na njega vrati.
Sudbonosnu odluku doneće akcionari, a kakva će ona biti, i dalje je neizvesno.
Međutim, pozitivni signali već postoje, jer su se neki uticajni članovi organizacije, kao što su Nemačka, Italija, Francuska i neke druge zemlje, zalagali za nastavak saradnje.
Prema neimenovanim izvorima iz banke, pitanje nastavka investiranja u Rusiji razmatraće se krajem ove ili početkom iduće godine, pošto se „retorika oko ove teme značajno promenila“, s obzirom na to da neki akcionari žele da se vrate u Rusiju.
Međutim, sve će zavisiti i od stanja ruske ekonomije, pa će se akcionari banke prvo okupiti kako bi procenili stanje ruske ekonomije. Procedura obnavljanja saradnje ići će po utvrđenoj shemi — u novembru će u Londonu biti održana prezentacija makroekonomske prognoze o Rusiji i drugim zemljama, koje ulaze u EBRD, a takođe i godišnjeg izveštaja organizacije. Zatim bi ista prezentacija mogla da bude održana u Moskvi.
U samoj EBRD nisu ni opovrgli ni potvrdili ove informacije. Zvanični predstavnik te organizacije u Rusiji i ZND Anton Usov rekao je da u ovom trenutku situacija ostaje na „statusu kvo“.
Rusko Ministarstvo za ekonomski razvoj nije želelo da komentariše informacije do kojih su došli ruski mediji. Međutim, ruski stručnjaci smatraju da je otopljenje odnosa moguće, jer je Rusija sada privlačnija za ulaganja, s obzirom na to da su posle pada rublje neke aktive pojeftinile.
Osim toga, mnogi projekti su postali interesantni za ulaganja ako se ima u vidu da je došlo i do ukupnog smanjenja troškova i niže cene radne snage. Sve to stvara plodno tlo za dugoročne investicije. Vrlo je moguće da je upravo to podstaklo EBRD da sada počne da razmatra opciju o nastavku ulaganja u rusku privredu. Takođe, smatraju eksperti, ekonomski oporavak i stabilizacija rasta BDP-a može dati podsticaj povratku stranih investicija.
Još do zamrzavanja saradnje, 2014. godine, ova organizacija je imala priliku da se uveri u isplativost ulaganja u ruske projekte, a Rusija je bila prilično veliko „parče kolača“ za EBRD.
Nije slučajno što je u prvom polugodištu 2014. skoro 20 odsto svih investicija banke otišlo na ulaganja u ruski biznis. Međutim, već u prvoj godini prestanka saradnje sa Rusijom banka je pretrpela gubitke od 568 miliona evra. Formalno, nakon uvođenja sankcija Rusiji od strane EU i SAD, EBRD nije morala da odustane od investiranja u ruske projekte iz političkih razloga.
Ipak, odluka je doneta od strane Upravnog odbora, čiji broj akcionara obuhvata 64 zemlje, uključujući Rusiju, čiji je udeo oko četiri odsto. Moskva se ovog leta već obraćala rukovodstvu banke sa zahtevom da preispita odluku o zamrzavanju ulaganja u Rusiji.
Ova banka i dalje ima nekoliko kancelarija u Rusiji. Novi projekti su obustavljeni, a oni koji su ranije zaključeni realizuju se u skladu sa potpisanim ugovorima. Banka sada radi u Rusiji, ali u drugom pravcu — to više nije investiranje, već kreditiranje.
Inače, za četvrt veka svog postojanja, banka je u rusku privredu investirala ukupno 25 milijardi dolara, a oko 90 odsto ulaganja otišlo je na privatne projekte.
Stručnjaci predviđaju da će EBRD ako nastavi da investira u Rusiji to činiti obazrivo i počeće sa „malim porcijama“, ali su saglasni u oceni da je ogromno rusko tržište i te kako atraktivno za investitore. Evropska banka za obnovu i razvoj, sa sedištem u Londonu, osnovana je pre četvrt veka, posle okončanja Hladnog rata, radi podsticanja tranzicije zemalja Istočne i Centralne Evrope prema tržišnoj privredi.
EBRD pomaže zemljama-članicama u sprovođenju programa privatizacije, strukturnih i sektorskih reformi, jačanju konkurentnosti, finansijskih institucija i pravnog sistema, razvoju infrastrukture za podršku privatnom sektoru itd. Pomoć EBRD-a ostvaruje se direktnim ulaganjima u preduzeća i banke, pružanjem tehničke pomoći za pripremu, finansiranjem i sprovođenjem određenih investicionih ili razvojnih projekata.
EBRD danas radi u više od 30 zemalja, od Srednje i Istočne Evrope do Centralne Azije.
