Zašto je Priština ravnodušna prema sprovođenju briselskog sporazuma, napokon je postalo jasno. Karte je na sto položio kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj rečima da „Kosovo ima svoj koncept za odnose sa Beogradom, koji se ne bazira samo na dijalogu“, već da je uveren da bi, ako EU bude to podržala, za tri do četiri godine mogao da bude postignut „mirovni sporazum“ koji bi bio — rešenje. Da bi bilo jasnije na kakav sporazum misli, Hodžaj je kao primer naveo „Jelisejski“ — onaj koji su Nemačka i Francuska potpisale posle Drugog svetskog rata.
Da je konačni cilj Prištine paraf sa Srbijom o međusobnom priznanju, nije neka tajna, ali prvi put javno i jasno izrečen stav da je pregovora dosta, navodi na više stvari:
Da li Priština na ovaj način poručuje EU da su završili sa briselskim pregovorima? Prelaze li u ofanzivu „priteravanja“ EU i Srbije uza zid do konačno prizna Kosova?
A što je najvažnije, da li EU zbog sveukupne unutrašnje situacije može da se odluči da u ovome podrži Kosovo, prihvatajući predlog Prištine, čime bi definitivno stavila tačku na ovu priču? I zašto je Hodžaj kao primer naveo baš Jelisejski sporazum?!
Fadil Lepaja, direktor Centra za balkanske studije u Prištini, odgovarajući na pitanje da li Priština na ovaj način poručuje EU da su završili sa briselskim pregovorima, kaže da je „puno energije trošeno, sa sasvim zanemarljivim rezultatima“, uglavnom „zbog destruktivnosti srpske vlade, koja još nije spremna da sagleda novu realnost, i pokušava čas lukavstvom, čas pritiscima da sačuva neku ideju da je Kosovo Srbija“.
„Zapravo se radi o tome da srpska vlada izbegava da se suoči sa prošlošću i da se distancira potpuno i jasno od politike koju je osudio ceo svet zbog sulude borbe za teritorije i zločina nad skoro svim svojim susedima“, nimalo diplomatski odgovara naš sagovornik iz Prištine.
Kad je reč o tome da li na ovaj način Priština prelazi u ofanzivu, „priteravanja“ EU i Srbije uza zid do konačnog priznanja Kosova, Lepaja zamenjuje tezu, pa kaže da „misli da je to poruka da nova evropska Srbija treba da satera uza zid staru, balkansku, srednjovekovnu Srbiju“.
„Treba da gledamo u budućnost, uz izgradnju novih odnosa na evropskim principima, i zajedničke interese, ekonomske, pa i bezbednosne, zbog realnih pretnji od terorizma i organizovanog kriminala“, kaže prištinski analitičar.
Međutim, na pitanje da li EU zbog sveukupne unutrašnje situacije može da se odluči da podrži Kosovo, prihvatajući predlog Prištine o mirovnom planu, Lepaja ima spreman odgovor koji počinje tezom da „i u Evropskoj zajednici ima dosta besplodnih pregovora, koji i kad se postignu neki dogovori, ubrzo se toliko iskomplikuje da postaju bezvredni“.
„Stvarno ne razumem kako jedna evropska Srbija može graditi odnose sa susedima na drugačijim osnovama nego na dobrosusedskim, te saradnji na svim poljima. To je i poruka da Kosovo zapravo treba i može da bude osovina saradnje ne samo između naše dve zemlje, nego i sa Albanijom, Makedonijom, tako što će se preneti poruka da umesto borbe za teritorije treba da gradimo demokratičnu, pravnu državu, ojačamo građanska i ljudska prava, te da uspostavimo nove odnose u regionu“, mišljenja je on.
Jelisejski sporazum, koji je Hodžaj uzeo za primer a koji je pomirio nekada fašističku Nemačku i Francusku, za Lepaju je samo dokaz da je tako nešto moguće.
„Ja verujem da je to jedini put Srbije ka Evropi, ne uslovljen, već zato što je to stvarno u interesu građana Srbije. U ovom pitanju fašizam uopšte nije važan. Jednostavno se radi se o tome da je Nemačka tada okupirala Francusku, jer i kosovske institucije i građani nisu svojom voljom bili ni u jednoj Jugoslaviji, pa ni u Srbiji, i to su uvek doživljavali kao okupaciju. Priština ipak pravi neki kompromis, ostavljajući po strani sve što se desilo, a desilo se dosta toga strašnoga, i gledamo ka budućnosti, jer imamo više zajedničkih interesa nego da se bavimo prošlošću“, zaključuje Lepaja.
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da princip Jelisejskog sporazuma za Srbiju može da bude prihvatljiv jer na taj način Albanci sa Kosova priznaju da su okupirali deo naše teritorije i činili zločine koji su vrlo slični onima koje su činjeni za vreme Drugog svetskog rata od nacističke Nemačke.
„Sama stvar je više simbolična nego realna, ali nije loše ako su se oni već uhvatili tog simbola da ga i mi koristimo i samo postavimo na pravi način, a onda su oni ti koji se daju porediti sa nacističkom Nemačkom“, objašnjava Anđelković.
On veruje da je Hodžaj zaista poslao poruku i Briselu i Beogradu da Priština ne namerava da realizuje ono što je preuzela iz briselskog sporazuma u nadi da će njihovi američki patroni uspeti da im obezbede da primene samo ono što njima odgovara.
S druge strane, naš sagovornik ne veruje da je EU tako lakomislena, niti da će prihvatiti čak i kao ideju Prištinski mirovni plan.
„To nije realno koliko god EU bila na njihovoj strani i pristrasna, jer je ovo suviše prevazilazi sve granice i čak bih rekao da je u domenu provokacije“, navodi Anđelković.
Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj istakao je da je cilj Prištine da sa Beogradom potpiše mirovni sporazum, jer je „potpuna normalizacija odnosa nemoguća bez međusobnog priznavanja“, dodajući da bi u suprotnom svi dijalozi bili besmisleni. Kao pretnju regionu naveo je ruski uticaj i pokušaj zemalja sa Bliskog istoka da nametnu svoj uticaj.
