Da je odlazak u Brisel za prištinsku delegaciju postao neka vrsta „šoping ture“ a ne namera da pregovara sa Beogradom u vezi sa briselskim sporazumom, najbolje se vidi na najsvežijem primeru. Naime, samo dan po dogovoru sa Beogradom u Briselu o timu za formiranje ZSO, Priština je porekla sve dogovoreno. Nije im, doduše, prvi put, ali s obzirom da su ovih dana u tehničkim rundama pregovora na stolu u Briselu vrlo ozbiljne teme kao što su telekomunikacije, tablice ali i priznavanje diploma, pitanje je kako je moguće da Evropska unija Prištini uvek „gleda kroz prste“ kad god —„rekne, pa porekne“.
Spekulativne informacije o dogovorenom u Briselu, koje uglavnom u svojoj javnosti plasira Priština unosi zabunu i kod Srba na Kosovu, pa tako analitičar sa Kosova i Metohije Zoran Stanković s pravom kaže da su Srbi zbunjeni. On dodaje i da su različite verzije dogovorenog u Briselu dovele do nepoverenja kod Srba na Kosmetu mada ističe da poverenje u Beograd — još postoji.
„Međutim, ne postoji poverenje u dogovoreno sa albanske strane. Činjenica je i da kada EU na neki način, da kažemo, dâ crveno svetlo Prištini, oni mogu da se prilagode, odnosno, umeju vrlo dobro da glume. Činjenica je i da u Prištini nema dobre volje da se dogovoreno sprovede, a o tome najbolje govori njihovo ponašanje kada je reč o formiranju ZSO, gde je vidljiv njihov strah da će se to pretvoriti u ’državu za sebe‘, dakle, nešto više od onoga što je po briselskom sporazumu dogovoreno“, navodi naš sagovornik.
Aleksandar Jablanović, predsednik pokrajinskog odbora Pokreta socijalista na Kosovu, napominje da ga manje brine to što je Priština postala stručnjak za izbegavanje svojih obaveza koje je dobrovoljno preuzela u Briselu, od činjenice da EU, kao posrednik u tom dijalogu, toleriše takvo ponašanje Prištine.
„Dijalog u Briselu je nešto što se u potpunosti ne sviđa ni kosovskim Srbima, ali obaveze koje je Beograd preuzeo na sebe ispoštovao je i poštovaće ih i u budućnosti. Ali naše strpljenje ne može da bude neograničeno i više ne želimo da budemo taoci dobre ili loše volje Prištine. Očekujemo da EU preduzme konkretne mere prema Prištini i sprovede svoj deo dogovora“, napominje Jablanović.
On se ne libi da kaže da Priština laže javnost kada kaže da Beograd nije ispoštovao sve dogovoreno u Briselu, i tvrdi ne samo da je ispunio sve iz sporazuma i dogovora, već i više od toga.
„Priština opstrukcijom koja traje duže od tri godine izigrava sve što je do sada postignuto. EU to posmatra i kaže — pa dobro, dajte im još vremena! Mislim da Prištini ne treba dati više prilika, niti više vremena, jer oni od prilika stvaraju neprilike, kako ne bi bilo sprovedeno ono što je dogovoreno u Briselu. Uvek imaju razlog, da li je to loša ekonomska situacija ili su unutrašnja politička trvenja“, naglašava Jablanović.
Stanković napominje da ne kaže ništa novo kada iznosi stav da se Priština ne bi ovako ponašala da nema podršku spolja.
„To je igra toplo-hladno. Malo zatežu, pa popuste, i to se prolongira već neko vreme. Naravno, ovde se uvek misli da je Amerika ta koja im daje krila, ali ovde svi veruju da kada budu dobili poruku od EU i Amerike — Morate! — da će istog trenutka da urade zadato“, uveren je Stanković, dodajući da je to zasnovano na dosadašnjem iskustvu.
Aleksandar Đikić, predsednik Srpskog nacionalnog foruma, međutim, ima primedbe na sve, pa i na Beograd. Po njemu, Priština nije nimalo neozbiljna kad je reč o pregovorima, a kao dokaz za to iznosi činjenicu da je pregovarač sa prištinske strane uvek bio isti, bez obzira na promene političke strukture u Prištini.
„To je znak ozbiljnosti. Dakle, oni problemu pregovora pristupaju ozbiljno, bez obzira šta je u pozadini političkih dešavanja. Priština se ponaša u skladu sa svojim nacionalnim programom od komunizma naovamo. Problem je u nama, što se mi tom programu ne suprotstavljamo“, kaže Đikić.
Pregovori koji su u toku u Briselu, prema prištinskim medijima, baviće se pitanjima slobodnog kretanja i telefonskim pozivnim brojem za Kosovo, ali kako navode, razmatraće se i „blokiranje koje Srbija sprovodi za sporazum koji je postignut u oblasti telekomunikacija“.
Prošle nedelje je, takođe u Briselu, održan dijalog na tehničkom nivou, koji je obeležen oprečnim izjavama lidera pregovaračkih delegacija i saopštenjima o samim temama razgovora, ZSO, to jest, Upravljačkom timu za uspostavljanje ZSO, kao i registarskim tablicama. Iako je Priština objavila da je dogovoren reciprocitet za tablice, RKS i SRB sa nalepnicama, Maja Kocijančič je to demantovala.
Kada je u reč o telefonskom pozivnom broju za Kosovo, o njemu se razgovaralo i tokom avgusta. Posle 20 časova razgovora, delegacije ipak nisu postigle dogovor. Nije postignut ni dogovor o diplomama, iako su to prištinski mediji predstavili kao svršenu stvar. Edita Tahiri rekla je i da dogovoren Upravljački tim ZSO nema mandat za rad, dok ga ne dâ kosovska vlada, a to će biti, tvrdi ona, kada Srbija ispuni još dva uslova. Visoka predstavnica EU Federika Mogerini prenela je šefu kosovske diplomatije Enveru Hodžaju da je „od ključnog značaja“ primena svih postignutih sporazuma u dijalogu Beograd—Priština i da „obe strane neodložno moraju učiniti bitne korake“ da se to postigne.
Prema onome što je „procurelo“ iz Brisela, Upravljački tim će ukazati Briselu na svako izigravanje postignutih dogovora koji se tiču ZSO, pozivajući se posebno na član 21, iz principa dogovorenih u avgustu prošle godine. U njemu se navodi da statut ZSO „sastavlja Upravljački tim uz posredovanje, ukoliko to bude neophodno, i Ministarstva za lokalnu samoupravu“.
