Povodom najave predsednika Evropskog parlamenta Žan Kloda Junkera o formiranju zajedničke evropske vojne snage, koja bi se dopunjavala sa NATO-om, Radić za Sputnjik kaže da bi to bio jedan od vrlo očiglednih načina kako EU da pokaže da ima jedinstvo, i to kroz stvaranje zajedničkih oružanih instrumenata.
Prema njegovim rečima, već postoje predlozi rešenja kako bi to moglo da izgleda, a to su upravo pokazale Nemačka i Francuska, koje su još pre dosta godina formirale zajedničku brigadu koja funkcioniše u sastavu borbeno-taktičkih jedinica nacionalnih snaga, dok je komanda multinacionalna. Upravo takav oblik saradnje se, kako kaže, može protumačiti kao neka vrsta paralelnog NATO-a unutar same Alijanse.
„NATO, uprkos svojoj efikasnosti kada je reč o ostvarenju evropskih ambicija, ujedno predstavlja i prepreku za stvaranje evropske vojske jer, politički gledano, takav korak bi doveo do potpune redefinicije uloge i namene Severnoatlantske alijanse. Čak je i moguće zamisliti postojanje evropske vojske u okviru NATO-a, ali bi se tome u najvećoj meri protivili Amerikanci, kao i dobar deo manjih zemalja u istočnoj Evropi, koje se oslanjaju na Vašington“, ističe Radić.
Sagovornik Sputnjika kaže i da NATO ne može da bude konkurencija evropskoj težnji, jer su Amerikanci stvarali Alijansu prema nešto drugačijim istorijskim okolnostima i principima, te iz tog razloga će morati da dođe do preispitivanja uloge Alijanse u bezbednosnoj strukturi Evrope.
Govoreći o ekonomskom aspektu i o eventualnoj uštedi novca stvaranjem evropske vojske, Radić kaže da se tako nešto može tumačiti isključivo kao opravdanje, budući da je u prethodnih nekoliko decenija udeo bruto domaćeg proizvoda (BDP) u finansiranju oružanih snaga sve više padao, a ulaganja u vojsku su prepolovljena u poređenju sa periodom od pre 25 godina.
„Najozbiljnije pitanje evropske vojske nije ekonomsko već političko. Gotovo je nezamislivo da Vašington u ovim okolnostima prihvati da ima jednog snažnog evropskog partnera u okviru NATO-a, jer bi to u potpunosti promenilo suštinu dosadašnje bezbednosne arhitekture u zapadnoj civilizaciji“, kaže on.
Kada je reč o eventualnim rokovima za stvaranje evropskih oružanih snaga, Radić kaže da se radi o dugoročnom projektu, čija bi konačna realizacija mogla da potraje i nekoliko decenija kako bi se pronašlo kvalitetno rešenje, dok bi sam formalni čin objave o njenom stvaranju mogao uslediti u bilo kom politički pogodnom trenutku.
„Decenije su neophodne kako bi se stvorilo nešto što predstavlja čvrstu i zajedničku ideju koja bi povezivala te snage, ali mislim da je saradnja kroz NATO do sada bila najbolja priprema za stvaranje evropske vojske“, zaključuje on.
Ideja o formiranju evropske vojske nije nova, ali je dosad ostajala na nivou predloga jer se tome protivila Velika Britanija. Međutim, ubrzo nakon „bregzita“ najave o stvaranju evropskih snaga počele su da odjekuju širom EU, dok konačno ministri odbrane Nemačke i Francuske početkom nedelje nisu uputili pismo visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini sa inicijativom o unapređenju odbrambene politike EU, koja podrazumeva upravo stvaranje zajedničke evropske vojske.
