Ukoliko ne bude bilo velike koalicije dve najveće stranke, SDP i Hrvatske demokratske zajednice, o izboru nove Vlade odlučivaće predstavnici Mosta i nacionalnih manjina.
Gledajući rezultate izbora i mesta u kojima „šaka jada“ (čitajte: Srbi koji žive u Hrvatskoj) i posle svih „Oluja“ i „Bljesaka“ čini većinu u Hrvatskoj, izgleda da je ona ili ostala kod kuće ili je izašla na izbore i nije glasala za Narodnu koaliciju, predvođenu SDP Zorana Milanovića, što je imala običaj svih ovih prethodnih godina.
Nije to veliko biračko telo, ali u situaciji kada nekoliko mandata odlučuje ko će formirati vlast, taj bojkot Srba ili glasanje za neku drugu opciju (u Trpinji i Borovu Selu, opštinama na istoku Hrvatske sa preko 95 odsto većinski srpskim stanovništvom, HDZ je osvojio 450 glasova) mogu SDP da koštaju formiranja nove Vlade. Konačno i Srbi nešto pametno da urade, da pokažu dostojanstvo i ne glasaju za onog ko ih je vređao i koji ništa u svom mandatu kao premijer Hrvatske nije uradio za njihov položaj, mada se postavlja pitanje koji to potez Srbima može doneti bilo kakvu korist u Hrvatskoj.
Predsednik SDP-a Zoran Milanović igra svoj poslednji ples. Čak i ako SDP uspe da formira Vladu Hrvatske, što je malo verovatno, ili da bude deo nje, što je verovatnije ako bude napravljena velika koalicija, njegovo vreme definitivno prolazi.
Jedino što je u kampanji ponudio je mržnja prema Srbima i Srbiji, i to na sastanku sa hrvatskim braniteljima, pokušavajući da se dodvori njima i desnom biračkom telu, ali nije ponudio nijedno konkretno rešenje za brojne probleme u Hrvatskoj, koji su se samo pogoršali za vreme jednogodišnjeg mandata nesposobne Vlade HDZ i Mosta predvođene Tihomirom Oreškovićem, političkim anonimusom i čovekom koji je to vreme koristio najviše da priča o ekonomiji, ne i nešto konkretno da uradi u toj oblasti, i da poboljša svoje znanje hrvatskog jezika.
Za razliku od Milanovića, vreme Andreja Plenkovića, predsednika HDZ, tek dolazi. Odigrao je maestralno kada se oslobodio krajnje desničarske Hrvatske stranke prava dr Ante Starčević, koji Domoljubnoj koaliciji na prethodnim izborima nije doneo mnogo glasova, ali joj je zato odnosio one glasače kojima ustaška retorika nije prihvatljiva. Ta, kako se pokazalo na ovim izborima, minorna stranka je na prethodnim izborima koštala HDZ tri mandata koji se sada vraćaju najjačoj hrvatskoj stranci.
Ekstremno desno biračko telo Plenković je zadovoljio visokom pozicijom kontroverznog tehničkog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića u stranci, kampanji i na izbornoj listi, čime je tako orijentisane birače vezao za naizgled umereni HDZ, ne prepuštajući ih desničarskim koalicijama raznih pravaških stranka.
Više je nego jasno da je pobednik ovih izbora HDZ, ne samo po broju osvojenih mandata (61 naspram 54 Narodne koalicije), već i po tome što je on na ove izbore išao samostalno (HSLS i HDS na listama HDZ učestvovali preko pojedinaca, a ne kao ravnopravne stranke i članice koalicije), dok su Narodnu koaliciju, predvođenu SDP, činile četiri stranke: SDP, HNS, HSS i HSU, kao i po tome što je pokazao da su ankete pre izbora bile netačne.
Most Bože Petrova, iznenađenje prethodnih izbora, zabeležio je pad na ovim izborima, osvojivši 13 poslanika, 6 manje u odnosu na 19 poslanika na prošlim izborima. To svedoči da su pojedinci koji su napustili Most bili jaki igrači koji su toj političkoj grupaciji donosili značajan broj glasova (Stipe Petrina, Drago Prgomet), ali pre svega da se delu birača nije dopala koalicija sa HDZ (kao što se delu glasača ne bi dopala koalicija sa SDP da je tako bilo). Ipak, Most i dalje može da bude odlučujući faktor u formiranju nove Vlade, ukoliko, naravno, ne bude velike koalicije HDZ i SDP.
Živi zid je osvojio 8 zastupničkih mesta, čime je svoj rezultat u odnosu na prethodne izbore popravio za čak sedam mandata (deo glasača Mosta je ovog puta glasao upravo za Živi zid, i to oni razočarani koalicijom sa HDZ). Ne može se reći da je rezultat Živog zida iznenađenje izbora, jer su prošle već dve godine otkad se Ivan Vilibor Sinčić pojavio niotkuda i sa alternativnom kampanjom, baziranom na borbi za prava radnika i socijalno ugroženih građana, na predsedničkim izborima osvojio treće mesto (15 odsto glasova) u prvom krugu glasanja, iza tadašnjeg predsednika Ive Josipovića i sadašnje predsednice Kolinde Grabar Kitarović. Sada je taj rezultat i kapitalizovan osvajanjem mandata u Saboru.
Zajedno sa Mostom, Živi zid je pokazatelj da deo građana Hrvatske želi promene u unutrašnjoj politici, ali su rezultati HDZ i SDP dokaz da tih promena zasad neće biti. Svesni da vreme radi za njih i da se njihovim biračima sigurno ne bi dopala koalicija ni sa jednom od dve najveće hrvatske stranke (imaju Most za primer), iz Živog zida su najavili da neće ići ni sa kim u koaliciju. Znajući da je prošlo samo godinu dana nakon prethodnih izbora, pametno će čekati sledeće izbore, a oni mogu biti vrlo brzo uzimajući u obzir nestabilnu političku situaciju, i na njima sa još oštrijom kampanjom mogu i da udvostruče broj svojih mandata u Saboru.
Milan Bandić 365 i HDSSB Branimira Glavaša su lokalne političke grupacije, koje nisu uspele da ostvare bitniji rezultat, ali ipak ukupno tri mandata tih listi može da bude iskorišćeno od strane velikih stanaka, pre HDZ nego SDP, kao cement za ne baš tako veliku podršku u Saboru (za izglasavanje Vlade potrebno je 76 mandata). Istarski demokratski savez, još jedna regionalna stranka, osvojio je tri mandata, na koja pre može da računa SDP nego HDZ.
HSP dr Ante Starčević sa svojom Domovinskom koalicijom, kao i koalicija HSP i HČSP (dve manje pravaške proustaške stranke) nisu prešle cenzus, što znači da u Saboru neće biti najrigidnijih sledbenika poglavnika Ante Pavelića i NDH, ali naći će se neko sa lista i HDZ i SDP da „dostojno“ preuzme tu ulogu. Već pomenuti Zlatko Hasanbegović je odličan kandidat za to mesto.
Ako ne bude velike koalicije, značajnu ulogu u izboru nove Vlade imaće i osam zastupnika nacionalnih manjina, gde su i trojica srpskih predstavnika iz redova Samostalne demokratske srpske stranke Vojislava Stanimirovića i Milorada Pupovca. Pametnom politikom oni ovoga puta mogu da uđu i u Vladu Hrvatske, nakon što ih pet godina tu nije bilo, još od vremena Vlade Jadranke Kosor i vlasti HDZ.
Kao deo Vlade predstavnici Srba će svakako moći da urade mnogo više na sprovođenju zakonom zagarantovanih prava Srba u Hrvatskoj, poput postavljanja ćiriličnih tabli u Vukovaru, registrovanja srpskih škola na istoku Hrvatske 19 godina nakon mirne reintegracije, poštovanja kvota u zapošljavanju u državnim službama, obnovi crkava i kulturno-istorijskih spomenika, kao i na stvaranju boljih uslova života u srpskim sredinama. To u prethodnim godinama, što zbog svog slabijeg rada i zalaganja, što zbog nepogodnijeg odnosa snaga u Saboru, što zbog nespremnosti zvaničnih vlasti u Zagrebu, nisu bili uspeli da urade.
