Sledi pregled nekoliko književnika čije je poznanstvo sa tamnicom trajalo duži period, što ih, međutim, nije sprečavalo da nastave da pišu.
Servantes u zatvoru u Sevilji
Migel de Servantes Savedra ne samo što se bavio književnošću već je i radio kao sakupljač poreza. Jednom prilikom je državni porez poverio trgovcu, koji je zbog toga bankrotirao.
Za proneveru sredstava državne blagajne Servanets je dospeo u zatvor. U kazamatima Sevilje proveo je pet meseci i tamo je počeo da piše roman o Don Kihotu.
Dostojevski u omskoj tamnici
Četiri godine svog života, od 1850. do 1854, ovaj ruske klasik proveo je zatvoren u tamnici u Omsku. Pisac je uhapšen 1849. godine u vezi sa tajnim društvom Petraševskog, mladim socijalistima koji su maštali o liberalizaciji društva.
Za zavereničke ideje vojni sud je Dostojevskog osudio na smrtnu kaznu, koju su u poslednjem trenutku izmenili na robiju. Održavajući kaznu u omskoj tamnici, veliki romanopisac je napisao „Zapise iz mrtvog doma“, prvo delo ruske književnosti stvoreno u zatvoru.
Vajld u Redingu
Čuvenog irskog pisca osudili su 1895. godine na osnovu optužbi za sodomiju, koja je u to vreme u Velikoj Britaniji bila krivično delo. Književnik je priznao krivicu za homoseksualnost i osuđen je na dve godine prinudnog rada. Kaznu je služio u zatvoru u Redingu, grofovija Berkšir. Ovde je saznao i za smrt majke sa kojom je bio veoma blizak, o emigraciji žene i dece i da su ga se mnogi prijatelji odrekli. Ovde je od januara do marta 1887. Vajld napisao pismo-ispovest „De profundis“.
Posle oslobođenja bivši zatvorenik napisao je čuvenu „Baladu o tamnici u Redingu“.
Mandeljštam u mučilištu Lubjanke
U novembru 1933. Osip Mandeljštam napisao je pesmu o Staljinu „Mi živimo ne osećajući zemlju pod sobom…“. Nakon što je pročitao pesmu, Boris Pasternak je izgrdio brata po peru: „Ono što ste mi pročitali nema nikakve veze sa književnošću, sa poezijom. To nije književna činjenica, već činjenica samoubistva koje ja ne odobravam i u kojem ne želim da učestvujem“. Zaista, epigram na Staljina tih godina bio je ravan samoubistvu. I nije se mnogo čekalo na posledice: jedan od slušalaca prijavio je Mandeljštama i u noći između 13. i 14. maja 1934. godine on je uhapšen.
Kasnije je pesnik priznao svojoj ženi da je u Lubjanki osećao toliko veliki strah, da je čak pokušao da sebi preseče vene. Ali autoru stihova o „kremaljskom gorštaku“ nisu dali da izvrši samoubistvo. Nakon zatvora u Lubjanki bio je prognan na tri godine u grad Čerdin u Sverdlovskoj oblasti. Međutim, ubrzo je izgnanstvo ukinuto i Mandeljštam se sa suprugom preselio u Voronjež. Ovde je napisao svoje „Voronješke sveske“, koja su bile vrhunac njegovog stvaralaštva.
O. Henri u zatvoru Kolumbus
U banci malog teksaškog grada O. Henrija su poznavali pod njegovim pravim imenom — Vilijam Sidni Porter. Budući klasik američke književnosti tamo je radio kao blagajnik-računovođa. Međutim, nije mu se posrećila karijera bankarskog činovnika: Henri je optužen za proneveru i šest meseci se krio od policije u Hondurasu, a zatim u Južnoj Americi.
Nakon povratka u Sjedinjene Američke Države, pisac je završio u zatvoru u Kolumbusu u državi Ohajo, gde je proveo tri godine. Prve dve godine zatvora u različitim američkim časopisima pod raznim pseudonimima je objavljeno 14 njegovih priča.
Harms u „Krstovima“
Danila Harmsa hapsili su dva puta. U decembru 1931. godine optužili su ga za učešće u „antisovjetskoj grupi pisaca“. Kolegijum OGPU je Harmsa osudio na tri godine kazneno-popravnog logora. Kasnije je presuda bila zamenjena na izgnanstvo u Kursk. U Lenjingrad se Harms vratio u oktobru 1932. godine i gotovo deset godina vodio aktivnu književnu delatnost.
Međutim, u avgustu 1941. godine uhapšen je za širenje „klevetničkog i defetističkog raspoloženja“ prema prijavi agenta NKVD. Vojni sud presudio je „prema težini učinjenog krivičnog dela“ da se Harms smesti u psihijatrijsku bolnicu. Važno je napomenuti da je 1941. godina bila izuzetno uspešna za Harmsa u književnom smislu: prvi put nakon 1937. godine izašla je knjiga za decu uz učešće Harmsa. Konkretno, bila je to dečja bojanka L. A. Judina „Lisica i zec“ sa njegovim tekstom i drugo izdanje knjige N. E. Radlova „Priče u slikama“ sa Harmsovim natpisima. Pesnik i pisac umro je u odeljenju psihijatrije bolnice zatvora „Krstovi“ u februaru 1942. godine za vreme opsade Lenjingrada.
Majakovski u „Butirki“
Pesnika Vladimira Majakovskog su tokom 1908-1909. godine hapsili tri puta: u slučaju tajne štamparije, pod sumnjom u vezi sa grupom anarhista i eksproprijatora, zbog sumnje da je pomogao u bekstvu žena — političkih zatvorenika iz Novinskog zatvora. Prvo hapšenje dogodilo se u martu 1908, kada je Majakovski imao samo 15 godina. Ova okolnost bila je olakšavajući faktor, mladić je uspeo da izbegne osam godina zatvora. Ali, kasnije je Majakovski imao manje sreće.
Tako je 1909. godine u zatvoru „Butirka“ proveo 11 meseci. O svom boravku u „Butirki“ Majakovski je pisao: „Za mene najvažnije vreme. Nakon tri godine teorije i prakse, bacio sam se na beletristiku. Pročitao sam sve najnovije. Simbolisti: Beli i Baljmont. Obuzela me je formalna novina. Ali bilo je strano. Teme i slike ne mojeg života. Pokušao sam i sam da pišem tako dobro, ali o drugom. Ispostavilo se da je i to nemoguće. Ispalo je neprirodno i žalosno“.
Solženjicin u Lubjanki i logorima GULAG-a
Čuveni ruski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Aleksandar Solženjicin počeo je da kritikuje Staljina na frontovima Drugog svetskog rata. To nije mogla da ne primeti glavna uprava kontraobaveštajne službe „Smerš“. Solženjicin je uhapšen, lišen čina kapetana, a zatim poslat u zatvor Lubjanka.
U julu 1945. posebni savet osudio je pisca na osam godina kazneno-popravnog logora i večno izgnanstvo nakon odsluženja kazne. Ono što je preživeo u logoru, Solženjicin je napisao u priči „Jedan dan Ivana Denisoviča“, romanu „U prvom krugu“ i najpoznatijem svojem delu „Arhipelag GULAG“.
Šalamov u GULAG-u
Sovjetski prozaičar i pesnik Varlam Šalamov proveo je u zatvoru više od 17 godina. Prvi put su ga uhapsili 1929. godine za učešće u ilegalnoj trockističkoj grupi. Osuđen je na tri godine u logoru. Drugi put su ga osudili na pet godina.
Kaznu je služio u Kolimi, radeći u rudnicima, i nekoliko puta završavao je u bolnici zbog teških uslova. Desetogodišnju kaznu Šalamov je dobio 1943. godine za „antisovjetsku propagandu“. Ono što je pisac video i preživeo u logorima našlo se u zbirci „Priče sa Kolime“.
Brodski u „Krstovima“
„Kada su me prvi put vodili u ’Krstove‘ bio sam u panici. U stanju blizu histerije. Ali ničim nisam pokazao ovu paniku, nisam se odao. Drugi put već nisam imao nikakve posebne emocije, jednostavno sam prepoznavao poznata mesta“, sećao se dobitnik Nobelove nagrade za književnost Josif Brodski o svom boravku u glavnom zatvoru Severne prestonice.
Brodskog su uhapsili u januaru 1963. godine na osnovu optužbi za parazitizam. Period od januara 1963. do marta 1964. pesnik je proveo u ćeliji broj 104. Dana 14. februara pesnik je imao svoj prvi srčani udar. Brodski je osuđen na progonstvo u Arhangelsku oblast, gde su ga direktno iz zatvora prevezli pod stražom. U selu Norinska Brodski je nastavio da proučava svetsku književnost, a posebno englesku poeziju u originalu. Tokom progonstva napisao je desetine pesama, uključujući i čuvene „Nove stance za Avgustu“ i „Sećanja na T. S. Eliota“.
