Državni sekretar Francuske za pitanja spoljne trgovine Matijas Fekl nedavno je izjavio da je pregovore o TTIP-u neophodno pod hitno obustaviti. Pariz čak i ne želi da razgovara s Amerikancima o zoni slobodne trgovine. Francuska namerava da to pitanje postavi na septembarskom susretu ministara trgovine zemalja EU u Bratislavi.
Matijas Fekl je naveo da postoje značajne nesuglasice u oblasti prehrambene industrije, energetike, zaštite zdravlja, socijalnih standarda i kulture. Nekoliko dana pre toga ministar ekonomije i vicekancelar Nemačke iz redova socijaldemokrata Zigmar Gabrijel objavio je da su pregovori o TTIP-u „praktično propali“.
Austrijsko rukovodstvo takođe skeptično ocenjuje perspektive sporazuma TTIP. Kancelar te zemlje Kristijan Keri otvoreno je izjavio da je verovatnoća da će ovaj sporazum biti potpisan „izuzetno mala“.
Prema njegovim rečima, „pod maskom slobodne trgovine vlast se predaje velikim koncernima, što je u suprotnosti s principima demokratije“. Vicekancelar Austrije Rejnhold Miterlener pozvao je da se pregovori obnove od nule.
Ne ćute ni pristalice TTIP-a
Oglašavaju se, ipak, i pristalice TTIP-a. Šef Evropske komisije Žan Klod Junker izjavio je uoči nedavno održanog samita G20 u kineskom gradu Hangdžouu da se pregovori EU i SAD radi zaključivanja Transatlantskog trgovinskog sporazuma nastavljaju.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavu Zigmara Gabrijela nazvala „preuranjenom“ i navela da se pregovarački proces ne zaustavlja. Nju je podržalo Udruženje nemačke industrije, koje je pozvalo kancelarku „da učini sve što može“ kako bi se uspešno završili pregovori o TTIP-u.
Tehnički gledano, nije tako lako prekinuti pregovarački proces: za to je neophodna saglasnost svih 28 članica Evropske unije, a mnoge od njih podržavaju TTIP. Čak i otvoreno negativan stav Francuske ne može da zaustavi pregovore.
Evropski komesar za trgovinu Sesilija Malstrom, aktivni pristalica TTIP-a, izjavila je da će se pregovori nastaviti i čak se nada da će biti završeni do kraja ove godine.
Istovremeno, očigledno je da pre nego što bude izabran novi američki predsednik sporazum neće biti potpisan. Do sada je održano 14 rundi pregovora, ali dogovor o najspornijim tačkama nije postignut.
Pregovarački proces je zapao u ćorsokak, strane jednostavno ne veruju jedna drugoj. Žestoke rasprave su se razbuktale u vezi s poljoprivrednim subvencijama, arbitražnim sudovima, ekološkim i socijalnim standardima. U oktobru se očekuje nova runda pregovora, ali je malo verovatno da će biti ostvaren neki napredak.
Nada da će sporazum biti potpisan tokom mandata novog američkog predsednika takođe nije velika: i Donald Tramp i Hilari Klinton kritički se odnose prema TTIP-u. Ipak, u slučaju pobede demokrata šanse za uspeh TTIP-a su veće, jer su upravo oni bili inicijatori ovog sporazuma. Republikanci će, po svoj prilici, sahraniti ovaj projekat.
U međuvremenu, u gotovo svim zemljama Evropske unije raste socijalno nezadovoljstvo: ideja TTIP-a sve je manje popularna u Francuskoj i Nemačkoj, gde će sledeće godine biti održani izbori. Čak i vodeći političari više vole da se od nje distanciraju.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, dvoje od troje Austrijanaca zalažu se protiv TTIP-a. Mediji su došli do nekih detalja pregovora koji se Evropljanima uopšte nisu dopali. Oni optužuju Amerikance da ne idu u susret nijednoj od spornih tačaka.
To što SAD nisu spremne na kompromise uoči predsedničkih izbora takođe se može objasniti: protekcionističke tendencije u američkoj politici primetno se pojačavaju i njihov glavni eksponent je republikanski kandidat Donald Tramp.
Zaoštravanje trgovinskih konflikata
Trgovinski konflikti EU i SAD se zaoštravaju. Evropska komisija je 30. avgusta pokrenula parnicu protiv korporacije „Epl“, „tešku“ 13 milijardi evra – zbog nezakonitih poreskih olakšica koje su Amerikanci koristili u Irskoj. Mere protiv „Epla“ izazvale su burna negodovanja u SAD koje su direktno zapretile Evropi trgovinskim ratom.
O tome je otvoreno govorio ministar finansija Baverske Markus Zjoder. On je izjavio da je kazna američkom koncernu toliko visoka da može dovesti do trgovinskog rata Evrope i SAD. Zjoder je naveo da odluka Evropske komisije ima politički karakter. Prema njegovim rečima, povećani finansijski zahtevi prema „Eplu“, uz istovremeni prekid pregovora o TTIP-u, naneće ogromnu štetu ekonomskim odnosima SAD i Evrope.
Trgovinski rat Evrope i SAD nikada se, zapravo, nije ni prekidao. Uzajamne optužbe tiču se čas dotacija evropskoj kompaniji „Erbas“, čas američkog „Boinga“, čas govedine i banana, čas solarnih baterija i automobila, i svaki put strane primenjuju poreske i carinske sankcije.
Evropski proizvođači automobila već nekoliko decenija traže ravnopravni pristup američkom tržištu, ali Amerikanci uz pomoć raznih zaštitnih mehanizama štite 80 odsto svog tržišta. Svako ko prodaje automobil klase „pikap“ u SAD treba da plati carinu od 25 odsto.
Upravo zbog strogih ograničenja nemačke kompanije insistiraju na zaključivanju sporazuma TTIP kako bi ukinule nepravedne trgovinske barijere. Pored poreza i akciza, Amerikanci sve češće koriste i razne ekološke sertifikate i licence.
To najbolje pokazuje skandal s „Folksvagenom“. Decenijama su Amerikanci pokušavali da zaštite svoje tržište od malih i efikasnih dizel-motora, jer sami ne raspolažu tom tehnologijom.
Upravo zbog toga, prema mišljenju vodećeg nemačkog ekonomiste Hansa Vernera Zina, lansiran je skandal povodom „Folksvagenovog“ dizel-motora, koji zagađuju životnu sredinu.
Cilj je postignut, sada dizel praktično nema mesta na američkom tržištu. Politički motivisani skandal u kojem se našao automobilski koncern širi se i na druge nemačke kompanije, uključujući „Dojče banku“ i „Simens“, kome je 2006. godine pretila kazna od 10 milijardi dolara, ali je kompanija ispunila sve američke zahteve i izvukla se sa sumom od oko jedne milijarde.
Amerikanci ne posustaju u nanošenju udaraca i drugim inostranim konkurentima, kao što je japanska „Tojota“, koja je više puta platila kazne u milijardama.
Evropski analitičari nazivaju takvo ponašanje američkih vlasti „zakonodavnim terorom“. Koristeći dobro razrađene pravne mehanizme, Amerikanci mogu da pozovu na odgovornost gotovo svaku inostranu kompaniju ili banku.
Uzajamni napadi s obe strane Atlantika stvaraju atmosferu nepoverenja koja ne dozvoljava da se zaključi TTIP.
Poslednji događaji pokazuju novu težnju – podelu sveta na nekoliko trgovinsko-ekonomskih zona: severnoameričku, dalekoistočnu, evrozonu itd. Na neki način se svetska trgovinska globalizacija pokazala kao neostvarivi san, poput svetske revolucije koju su svojevremeno objavili boljševici.
