U Briselu je predstavljen Upravljački tim za uspostavljanje Zajednice srpskih opština, koji su prošle nedelje imenovale prištinske vlasti, sa zadatkom da hitno počne sa radom na izradi Statuta i uspostavljanju Zajednice srpskih opština.
Sagovornici Sputnjika, međutim, ovu vest su dočekali sa dozom skepticizma.
„Dok ne vidimo neki konkretan korak, vrlo je teško govoriti da će do formiranja ZSO doći“, kaže Miodrag Mihajlović, bivši šef vladine Kancelarije za saradnju sa medijima i aktuelni direktor Radio Beograda.
On podseća da je dogovor o formiranju ZSO postignut još pre tri godine, ali se dosad ništa ni korak napred nije pomerilo.
„Priština stalno postavlja barikade i paravane da se ta zajednica formira, i centar je opstrukcije za formiranje ZSO. Za kosovske vlasti briselski dijalog je put do nezavisnosti, jer one prihvataju samo ono što je u njihovom interesu. Sve ono što je u interesu srpske zajednice na KiM ne prihvataju i pokušavaju na svaki način da izbegnu da se ti dogovori ostvare“, kaže Mihajlović za Sputnjik.
Sličnog stave je i Živojin Rakočević, novinar i publicista sa Kosova i Metohije. On za Sputnjik kaže je nedopustivo da proces formiranja ZSO traje toliko dugo, jer je odugovlačenje zapravo obesmislilo ideju da će to bitno promeniti život Srba na KiM.
„Ako se o nečemu tako dugo govori, na jednom tako trusnom području kao što je ovo, a ništa se ne uradi, onda je i budućnost teško opterećena nepoverenjem, nedostatkom ideja, lažima, dvostrukim tumačenjima. Sve je to zapravo jedna igra u kojoj bi trebalo biti vrlo oprezan. Mi znamo šta znači živeti na KiM, gde se najoosnovnija prava ne poštuju, a ovo bi trebalo da bude neka vrsta nadgradnje i zaštite. Ali, do toga će još proći mnogo vremena, ako se uopšte ikad i dogodi, jer u etnokratskom sistemu nije moguće graditi demokratske institucije bez velikog napora i bez pritiska sa Zapada, koji baš o svemu odlučuje“, kategoričan je Rakočević.
On napominje da Srbi kao narod svakodnevno nestaju na određenim pozicijama i lokacijama na KiM, neprestano su u nekoj vrsti povlačenja, dok su sa druge strane Albanci, koji imaju sve vreme ovog sveta.
„Oni imaju i međunarodnu zajednicu, koju mi zapravo vrlo malo zanimamo, pa su naši problemi svedeni na to da ’treba da se dogovorimo‘, a sa druge strane imamo zakulisnu, licemernu podršku koja govori Albancima: ’Prihvatite to, ali nemojte ispuniti‘“, ističe Rakočević.
Kako kaže, Srbi na KiM dolaze u poziciju geta koji je odlučio da preživi, i sada treba da se transformiše u nešto što se zove ZSO, da se u neku ruku otvori, da prihvati zakone i ovlašćenja o kojima ne znamo puno.
„Ovde je osnovni problem što se većina stvari prvo obesmisli, a posle implementira. Ako se kaže da je načinjen taj prvi korak, onda ZSO mora biti snažna, efikasna, mora nešto radikalno promeniti u našim životima, zaustaviti proces odlaska, vratiti Srbe u gradove. Međutim, sve je to prilično nerealno jer međunarodna zajednica i kosovski Albanci nastoje da kapitalizuju etnička čišćenja i pobede, imaju etnički primat u svemu, pa je sve to vrlo komplikovano“, zaključuje Rakočević za Sputnjik.
