Tokom tri dana festivala svoje umeće u prirodnom amfiteatru na obali reke Resave, ali i u Viteškom selu, gde su im bili razapeti šatori, prikazalo je 350 vitezova, a sve programe festivala ispratilo je više od 50.000 ljudi.
Pored viteških borbi, u okviru kojih je prikazana borba mačevima kroz vekove — srednjevekovnu oklopnu borbu, evropsko neoklopljeno mačevanje i moderno mačevanje — u pratećim programima predstavljene su razne tradicionalne veštine i umeća.
Međutim, pažnju nam je najviše privukla grupa ruskih muzičara, koja je izvodila kompozicije na jednom, bar iz balkanske perspektive, veoma neobičnom instrumentu — ruskim guslama.
„Muziku izvodimo na instrumentu koji se može nazvati simbolom ruske muzičke kulture, a to su gusle. One su najčudesniji i najdrevniji instrument koji je našim sunarodnicima poznat po bilinama, po predanjima, po narodnom eposu, a u svetu možda i nije tako poznat, upravo zbog toga ga promovišemo. Izvodimo program koji je povezan s našim eposom, s našim junacima kao što su Ilja Muromec, Georgij Pobedonosac, naš veliki vojskovođa Aleksandar Nevski, legendarni ljudi, naši sunarodnici, čiji su podvizi tradicionalno ispevani na ovom instrumentu“, kaže Aleksandar Uskov, profesor na Muzičkoj akademiji Gnjesinih u Moskvi.
Uskov navodi da muzički duet u kojem nastupa s umetnicom Moskoncerta Marijom Beljajevom izvodi žanrove koji su karakteristični za rusku kulturu, kao što su bilina, balada, duhovna poezija, uspavanka.
„Ja sam već treći put u Srbiji, i treći put sam oduševljen — ovo je izuzetna zemlja, s veoma srdačnim ljudima. Dolaziš i shvataš da ti se ovde raduju. Ova zemlja je ispunjena nekim duhom… Možda zato što smo iste vere, a možda je prosto reč o gostoprimstvu, osmehu, ljubaznosti, spremnosti da se pomogne drugome“, kaže Uskov.
Ruski muzičar, koji pored gusli, svira klavir, harmoniku, balalajku, okarinu i frulu, ističe da ruske gusle često zbunjuju ljude u Srbiji koji misle da je reč o instrumentu tipičnom za njihov prostor.
„Među slovenskim narodima sreću se instrumenti pod nazivom gusle, u tome je, verovatno, veliku ulogu odigrala etimologija, pošto ’gusl‘ znači žica, struna. Naš instrument ima mnogo struna, 15, 17, 23 i više, dok srpski instrument ima jednu ili dve strune. Rođaci ruskih gusli su citra ili recimo, arapski kanun, i razni drugi instrumenti koji se sviraju u raznim zemljama“, objašnjava Uskov.
