Orkestar Filharmonije pod dirigentskom palicom Danijela Rajskina pripremio je „Fantaziju na srpske teme“ Nikolaja Rimskog-Korsakova i simfoniju broj 9. „Iz novog sveta“ Antonjina Dvoržaka, dok je čuveni violinista Nemanja Radulović interpretirao „Koncert za violinu i orkestar“ sovjetsko-jermenskog kompozitora Arama Hačaturijana.
Ruski mediji su još pre nekoliko meseci pisali da je Radulović „ekscentrični gumeni đavolak“ sa frizurom nalik Slešovoj iz „Gans end rouzesa“ i da je on podelio društvo: dok jedni smatraju da takvom, donekle, i šoumenskom „drajvu“ pripada budućnosti, drugi kažu da sve to više liči na pop-muziku.
Inače, mediji navode i da Radulovićeve ce-deove izdaju velike evropske izdavačke kuće, kao i da su sale u kojima on nastupa uvek prepune.
Upravo se to desilo i u Moskvi.
Mladi Rimski Korsakov komponovao je ’Fantaziju na srpske teme‘ 1867. godine. U memoarima kompozitor je pisao da je bio inspirisan ’lepotom muzičkih tema Južnih Slovena‘, a ne idejama panslavizma, kako se često smatra.
„Veoma je simbolično što je to delo, koje je i sam Čajkovski hvalio, u Moskvi izveo orkestar baš iz Srbije“, rekao je za Sputnjik osnivač projekta „Rimski Korsakov“, muzički novinar Aleksandar Matusevič.
Oduševljen programom, Matusevič kaže da je drugom delu koncerta publiku očekivala veoma popularna Dvoržakova simfonija, dok je prvi deo, prema njegovim rečima, bio prava ekskluziva.
„Orkestri retko stave na repertoar instrumentalnu muziku Rimskog Korsakova, jer je više poznat kao autor opera. ’Fantazija na srpske teme‘ se takođe retko izvodi i dobro je da je Beogradska filharmonija izabrala to delo. Radi se o panbalkanskom melosu, ali meni se čini da je srpska tema u ’Fantaziji‘ ipak dominantna, zahvaljujući kontrastima“, kaže on, dodajući da je veoma interesantno to što se na programu našao i Hačaturijanov koncert.
Upravo za taj koncert bio je zadužen Nemanja Radulović.
U maltene hipsterskim pantalonama, kožnim čizmama i sa neverovatnom frizurom, Nemanja je čas namigivao dirigentu i ostalim muzičarima, čas ih strogo gledao, kao da je flertovao sa prvom violinom. Zbunjeno, ali i elegantno je brisao znoj. Činilo se da će na kraju krenuti da đuska i da će se Hačaturijanova simfonija pretvoriti u neku balkansku narodnu melodiju, što se na kraju i desilo, kada su posle dugog aplauza Radulović i prateći muzičari zasvirali narodnu muziku u znak zahvalnosti.
To je bio klasičan šou, ili bolje rečeno šou klasične muzike.
Aleksandar Matusevič kaže da akademski koncert postepeno postaje sinteza u kojoj su važni i imidž i vizualni detalji.
„Što se tiče Radulovića, mislim da je imidž sporedna stvar. Najvažnije je ono kako zvuči violina u njegovim rukama. To je veoma neobična boja zvuka koja se razlikuje od one na koju smo navikli u ruskoj školi violine. Nemanjina violina zvuči tanano, ali ne i lakomisleno, a istovremeno veoma ekspresivno i upečatljivo“, kaže Matusevič.
Radulović je svojim izvođenjem oduševio ne samo stručnu javnost, već i vrlo zahtevnu i muzički potkovanu moskovsku publiku.
Moskovljanka Darja Ivanova kaže da je koncert bio izvanredan.
„Predivna muzika, veličanstveno izvođenje. Meni se najviše svidela strast srpskog violiniste. Čini mi se da se za njega već može reći da je veliki muzičar, ili je barem na putu da postane veliki umetnik. Mi u Rusiji ne znamo dovoljno o srpskim muzičarima, i dobro je da sada nastupaju u jednoj od najpoznatijih ruskih sala“, sa oduševljenjem priča ona.
I naš sagovornik, ljubitelj klasične muzike Vladimir Smirnov se složio da je repertoar više nego dobar.
„Često dolazim u salu ’Čajkovski‘ i vidim da su se danas mladi okupili u velikom broju, iako po pravilu dolaze uglavnom stariji ljudi. Ovaj koncert pokazuje da mladi ipak slušaju klasičnu muziku. Izgleda da je srpski violinista uspeo da zainteresuje omladinu, i to je veoma važno“, kaže Smirnov.
Nakon izvođenja Dvoržakove simfonije, orkestar Beogradske filharmonije je ponovo doživeo ovacije, pa ih je publika nekoliko puta vraćala na bis, tako da je na kraju dirigent morao da se izvini što nemaju više pripremljenih partitura da sviraju.
Ipak, nakon zvaničnog dela koncerta muzičari su maestralno odsvirali „Grlicu“ Stevana Hristića i na kraju čuvenu numeru „Marš na Drinu“.
Ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić čestitao je izvođačima programa i izneo ideju da se slični koncerti održe u Sankt Peterburgu, Jekaterinburgu i drugim ruskim gradovima.
Pregovori o organizaciji tih koncerata biće započeti već ovih dana.
