Nakon raspada SSSR-a poljoprivreda u Rusiji se nalazila u agoniji. Investitori su izbegli da ulažu u agrarni sektor. Od 1992. godine Rusija je izgubila oko 35 miliona hektara obradive zemlje što otprilike iznosi kao i površina Nemačke, navodi „Špigl“.
Ipak, 2014. godine situacija se menja.
„U poslednje vreme udeo poljoprivrede u ruskoj ekonomiji je porastao, uprkos svetskoj tendenciji. Prošle godine Rusija je po prvi put više zaradila na izvozu poljoprivrednih proizvoda, nego na prodaji naoružanja“, piše list.
Jedan od razloga takvog buma je embargo na uvoz prehrambenih proizvoda iz Evrope. Najbolji pokazatelji su zabeleženi u onim oblastima agrarnog sektora koji su već odavno izašli na svetsko tržište.
Prinosi žitarica rastu još od 2010. godine, a u 2015. godini u Rusiji je sakupljeno više pšenice nego u SAD. Ove godine prinos žita je imao rekordan rast, preko 110 miliona tona. Motor razvoja i proizvodnje i dalje ostaju najveći agrokombinati.
Ruska roba je konkurentnija i zbog niskog kursa rublje koji doprinosi većoj ponudi žitarica i domaće živine.
Proizvodnja povrća u Rusiji je za sada neznatno porasla: sa 14,7 milina tona 2013, na 16,1 miliona tona 2015. godine, navodi se u članku. U tom sektoru poljoprivrede ruski proizvođači zaostaju za evropskom konkurencijom.
Problem za rusku poljoprivredu za sada ostaje tržište mleka koje se već godinama nalazi u krizi, piše „Špigl“.
Prema ocenama eksperata, ruskim proizvođačima će biti potrebno od 8 do 10 godina da dođu na svetski nivo u toj oblasti. Pritom, bilo bi veoma poželjno da Vlada ne ukine embargo, inače će se strana konkurencija pokazati previše jakom, zaključuje se u članku.
